Izvor: S media, 04.Avg.2010, 17:14 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zaposleni u Srbiji rade ubedljivo najmanje u Evropi
Dok je evropski prosek nedeljno 39,5 efektivnih radnih sati, u našoj zemlji on iznosi samo 30 sati i 25 minuta, što je ubedljivo najmanje u poređenju sa radnicima bilo koje od zemalja Evropske unije, pokazuje istraživanje.
Treba naglasiti da kada se uzmu u obzir samo podaci iz državne službe ovaj odnos je još nepovoljniji. U Uniji poslodavaca Srbije kažu da je u državnom sektoru taj prosek poražavajućih 18 sati i 20 minuta, ali nas "vade" privatna preduzeća >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << gde zaposleni nedeljno efektivno u poslu provedu 36 sati i 15 minuta.
Konstatacija Dragoljuba Rajića, portparola Unije poslodavaca Srbije je da je naša zemlja siromašna, zbog čega su ulaganja u radnike mnogo manja nego na Zapadu. "U Americi se godišnje potroši 60 milijardi dolara za politiku humane produktivnosti, kako bi se ugodilo zaposlenima na radnom mestu. Njihova filozofija je da samo zadovoljan radnik može da radi kvalitetno. I zato oni sa samo 10 odsto većom produktivnošću naprave 400 milijardi dolara godišnjih ušteda. Kod nas je društvo mnogo siromašnije, pa se manje i ulaže u radnike. Ipak, ponekad pohvala ili sitna nagrada mogu biti veliki motiv za radnika", kaže Rajić.
Prema istraživanju Evropskog udruženja za statistiku (Eurostat), prošle godine su u EU najvredniji bili Rumuni, sa 41 satom i 20 minuta, što je više i od propisanih 40 radnih sati nedeljno. S druge strane, najmanje su radili Finci, koji su na posao trošili 37 sati i 18 minuta.
Dragoljub Rajić je rekao za da je kod nas efektivnost rada u javnom sektoru mnogo manja nego u privatnom. "Prema nekim istraživanjima u privatnim kompanijama se efektivno radi sedam sati i 15 minuta dnevno, dok se na istim radnim mestima u javnom sektoru radi samo tri sata i 40 minuta", navodi Rajić. U odnosu na evropski prosek (39,5 sati) ni radnici u privatnim srpskim preduzećima nemaju čime da se podiče, dok je situaciju u državnom sektoru izlišno i komentarisati. Rajić potvrđuje da je "lenstvovanje" najizraženije u državnoj administraciji u manje razvijenim mestima po Srbiji.
"Pokazalo se da se najmanje radi u administraciji na jugu i istoku Srbije. Mi smo imali pritužbe da se tamo šalteri zatvaraju i po dva sata pre kraja radnog vremena. Razlozi su razni, a čest slučaj je da radnici po opštinama i državnim službama imaju poljoprivredna imanja, pa ranije beže s posla da bi išli na njive", kaže Rajić.
On dodaje da je "u javnom sektoru broj bolovanja i dozvoljenih izlazaka sa posla duplo veći nego u privatnom. U državnim ustanovama ne postoji disciplina, svi čine usluge jedni drugima i pokrivaju se. Produktivnost u javnom sektoru je velika jedino u najvećim kompanijama, kao što je Telekom, gde se ponekad više radi nego i u privatnim firmama".
Potpredsednik sindikata Nezavisnost Slavko Vlaisavljević navodi da je nerad u javnom sektoru posledica zapošljavanja preko veze i po stranačkim linijama. "Godinama se sprovodi takozvano neproduktivno zapošljavanje, naročito po stranačkim i rođačkim linijama. S druge strane, imamo preobimnu administraciju pa se često dešava da ljudi nemaju čak ni gde da sede! Mislim da je administracija sada veća nego osamdesetih godina, ali su radnici manje produktivni nego u vreme komunizma. Ali sve se to može dovesti u red. Pogledajte samo kako se promenila situacija u NIS-u otkada su došli Rusi", kaže Vlaisavljević.
