Izvor: S media, 09.Dec.2010, 12:59 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zakon na papiru, potrošači u problemu
Zakon o zaštiti potrošača, koji je Skupština Srbije usvojila 12. oktobra, počeće da se primenjuje od 1. januara. Još uvek nije formiran Nacionalni savet za zaštitu potrošača kao ni mnogi podzakonski akti koji su neophodni za sprovođenje ovog zakona. S medi portal istražuje šta potrošači mogu da očekuju od novog zakona.
Zakon o zaštiti potrošača konačno je usvojen u skupštini, međutim, ovo je tek početak promena na tržištu koje bi položaj potrošača >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << u Srbiji trebalo da približe, ako ne i da izjednače sa položajem potrošača u EU.
Jedna od najznačajnijih novina za potrošače je zakonska garancija za prodatu robu i usluge koja će u buduće važiti dve godine.
Bez novogodišnjeg šopinga?
Bez obzira na sve mane novog zakona organizacije za zaštitu potrošača smatraju da će on uvesti određeni red na naše tržište.
- Naš savet je da ne kupujete tehničku robu pre Nove godine bez obzira na akcije i popuste, neka vas ne uhvati ta novogodišnja groznica. Srbija je odavno deponija Evrope i Dalekog istoka i još uvek se prodaje ne bezbedna i tehnički neispravna roba, roba kojoj ne znamo ni poreklo ni kvalitet- rekao je Papović
-Veoma je značajno i to što je teret dokazivanja za neispravnu robu, u prvih šest
meseci, prebačen sa kupca na trgovca. To znači da vi kao kupac ne morate objašnjavati da niste krivi ako roba ne funkcioniše već je sada trgovac taj koji mora da dokaže da je prodao ispravnu robu- rekla je Edina Popov predsednik upravnog odbora Asocijacije potrošača Srbije.
Smeju li banke da dižu kamate?
Jedna od bitnih stavki na kojoj su insistirale organizacije potrošača jeste uvođenje direktive o „nepoštenoj poslovnoj praksi“. Takođe se po uzoru na evropske zakone uvode i precizno definišu nepoštene odredbe u tipskim ugovorima. Tipski ugovori su ugovori banaka, turističkih agencija, telekomunikacionih operatera, koji su isti za sve korisnike. Poznato je da su do sada u Srbiji oni često sadržali odredbe koje su bile na štetu potrošača, a da bi osporio takav ugovor potrošač je morao individualno da dokazujete da je oštećen. Dobra je novina i to što se daje mogućnost organizacijama potrošača da štite kolektivne interese potrošača.
-Novi zakon nam daje mogućnost da štitimo kolektivne interese i podnosimo tužbu koja će se odnositi na sve potrošače koji imaju taj problem. Nevolja je što tada pare od naknade i odštete idu u budžet Srbije, a ne potrošačima. Ali se nadamo da će biti prilike i razgovora da se i to kasnije drugačije reguliše. Još uvek je na dugačkom štapu mogućnost da se potrošački sporovi ne rešavaju u redovnim sudovima gde se zaglave godinama jer su to sporovi male vrednosti, već da se rešavaju putem arbitraže i medijacije - rekla je Popov i objasnila koje sve odredbe se smatraju nepoštenim u ovim ugovorima:
-Nepoštene odredbe u tipskim ugovorima jesu i to što banke u ugovorima zadržavaju pravo da menjaju kamate, zatim kablovski operateri da povećavaju cene i ponude kanala, a sve bez vaše saglasnosti .
Udruženje APOS će u toku 2011. godine raditi komparativnu analizu tipskih ugovora naših firmi i EU direktiva.
Zabranjeno nasrtljivo poslovanje
Sve češće kompanije koriste navalentne marketinške aktivnosti kao vid prodaje svojih usluga ili proizvoda. Pod “nasrtljivim poslovanjem” smatraju se posete potrošaču protivno njegovoj volji kao i obraćanje telefonom, putem faksa ili elektronskom poštom.
Nasrtljivo ponašanje je i stvaranje pogrešnog utiska kod potrošača da je osvojio ili da će preduzimanjem određene radnje osvojiti neku nagradu ili korist, a da pritom potrošač mora da plati određenu sumu novca. Zabranjeno je i opisivanje proizvoda sa rečima gratis, besplatno, bez naknade ili slično ako je pritom potrošač dužan da snosi bilo kakav trošak sem javljanja na pomenuti oglas
-Mi ćemo javnim nastupima i ukazivanjem na nepoštene prakse stranih i domaćih firmi pokušati da stvorimo javno mnjenje i izvršimo pritisak na državu da brže počne da primenjuju ovaj zakon, da ne ostane mrtvo slovo na papiru kao zakon iz 2005 godine. Jer iako zakon stupa na snagu 1.1.2011. godine ni sudovi ni druge institucije nisu spremne za njegovu primenu- istakla je Popov.
Ko je „ugroženi potrošač“?
Rezervisanost i sumnjičavost po pitanju spremnosti države da otpočne sprovođenje ovog zakona u januaru sledeće godine zadržali su i u Nacionalnoj organizaciji za zaštitu potrošača.
Novi zakon predviđa formiranje Nacionalnog saveta za zaštitu potrošača u čiji rad bi bile uključene i nevladine organizacije ali za sada nije poznato kada će se on formirati.
- Savet još uvek nije formiran kao što nisu doneti ni podzakonski akti za zaštitu potrošača, a zakon uskoro stupa na snagu. Mi u petak imamo sastanak sa ministrom i pitaćemo ga šta on planira, ali nećemo dozvoliti prolongiranje primene zakona - upozorio je predsednik Nacionalne organizacije za zaštitu potrošača Goran Papović.
U ovoj organizaciji smatraju posebno problematičnim sprovođenje člana 84. novog zakona, koji se odnosi na usluge od opšteg ekonomskog interesa (vodu, struju, gas) koji uvodi kategoriju „ugroženog potrošača“.
- Država je dužna da napravi socijalni program i da napravi socijalnu kartu da se jasno vidi ko su ti „ugroženi potrošači“. Ali ako je ministar Ljajić rekao da za tako nešto treba deset godina, ja ne znam šta je on misli pod time? Niko državi nije ni dosada branio da uradi tu socijalnu kartu, a zašto ona nije napravljena niko ne zna. Pitam se da li je namera ta da se laže narod kako dobro živimo, kako imamo dobru prosečnu platu i da imamo dobru cenu energenata, a da niko ne pita koliko ljudi je sposobno da plati tu „dobru cenu“-zapitao je Papović.
Koliko da čekam na servis?
Ukoliko se ne donesu adekvatni podzakonski akti ostaće neutvrđen i dozvoljeni period zadržavanja robe u servisu dok je roba u garantnom roku. Novi zakon taj period čekanja, definiše rečima: "razumno dugo".
Budućim zakonom bolja zaštita potrošača
-Kad je u pitanju kupovina proizvoda bele tehnike i ostalih tehničkih uređaja, ostaje nejasno ko će propisati obaveze sprovođenja reklamacije posle šest meseci kada se u zakonu navodi da se reklamacija mora izvršiti u „razumnom roku“ u zavisnosti od vrste proizvoda. Ko određuje šta je „razumni rok“ i za koje proizvode, to mora biti jasno definisano. Jer se ni ovaj zakon, kao ni onaj prethodni, čak ne poziva ni na jednu uredbu, koja bi jasno propisala koliko dugo recimo može televizor, a koliko veš mašina, da stoji na servisiranju.
Poslednje uredbe koje su definisale ovaj period donesene su još pre dvadeset godina.
Gde su odredbe o potrošačkim kreditima?
Na inicijativu Narodne banke Srbije i pored protivljenja Udruženja banaka Srbije i organizacija potrošača iz Zakona o zaštiti potrošača u poslednjem trenutku izbačene su odredbe koje se odnose na ugovore o potrošačkim kreditima. Ministar trgovine Slobodan Milosavljević tada je najavio da će oblast potrošačkih kredita biti regulisana posebnim zakonom koji priprema Narodna banka Srbije.
Nacrt zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga objavljen je 1. decembra na sajtu Narodna banka Srbije i ostavljen je rok od osam dana za podnošenje primedbi.
Poslanici budite na strani potrošača
-Nismo zadovoljni jer i dalje smatramo da direktivu koja je bila ugrađena u Zakon o zaštiti potrošača nije trebalo izbaciti. Mi ćemo ovih dana ministarstvu podneti svoje primedbe. Naša osnovna primedba je što se više obrađuje oblast komercijalnih kredita, a manje na potrošačkih kredita- naglasio je Papović.
-Ne može se zaštita korisnika finansijskih usluga vršiti samo u Narodnoj banci to je suviše usko, nepotrebno i neproduktivno - rekla je Popov i istakla da je dat veoma kratak rok za primedbe ali da njihov tim već radi na analizi spornog predloga.
Maja Vidović
