Izvor: Večernje novosti, 21.Sep.2014, 19:57   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Žak Rupnik: “Balkanizacija“ bumerang Zapadu

OD STALNOG DOPISNIKA: PARIZTOČAK istorije se okrenuo. Dok je Zapad devedesetih godina delio lekcije Balkanu, sada se proces balkanizacije dešava na njegovom tlu. Iako Škoti ostaju u Velikoj Britaniji, sve je više regiona u EU koji traže emancipaciju, s neizvesnim ishodom, ističe, u razgovoru za „Novosti“, jedan od vodećih francuskih i evropskih geopolitikologa Žak Rupnik. * Zašto nije uspeo referendum za nezavisnost >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << u Škotskoj? - Pre svega zato što je većina Škotlanđana u završnoj fazi shvatila da je finansijski i ekonomski rizik jači od simbolične satisfakcije. Zaključili su da će dobiti sve što su želeli na političkom planu, na osnovu obećanja datih poslednjih nedelja iz Londona. Znali su da će, čak i ako pobedi „ne“, imati 90 odsto onoga što su želeli. Istovremeno, zadržali su britansku politiku sigurnosti i monetu. Hteli su afirmaciju identiteta, ali nije svakom nacionalnom identitetu potreban državni suverenitet. Zato postoji federalizam. Mediji sada već prebacuju priču na drugi teren. Više se ne radi o škotskom pitanju, već o engleskom. Jer, ako je sve to obećano Škotlanđanima, šta je onda s Englezima? Škotski parlament će dobiti ogromnu vlast. Sistem postaje vidno asimetričan. Sve više Engleza sada to ne želi da prihvati i traži temeljnu izmenu ustava. Tako ispada da je rezultat škotskog referenduma probudio engleski nacionalizam. * Izlaze li škotski nacionalisti slabiji ili jači iz ove avanture? - Ostali su bez simbolične pobede, ali su ostvarili politički trijumf. Da je prevagnulo „da“, Škotska bi ušla u veliki rizik odvajanja od države i dovela bi u pitanje svoju ekonomiju i budućnost u Evropi. Mnogo rizika zbog malo procenata. Ovo što se dogodilo je najbolji mogući rezultat, uključujući i za škotske nacionaliste. REAGOVATI NA “HRVATSKU SA VOJVODINOM“ * EVROPSKA komisija je, na jednom od svojih sajtova, predstavila Hrvatsku s Vojvodinom. Iako se ističe da je reč o grešci, koliko su ovakve simbolike opasne? - Treba odmah reagovati, poslati poruku i tražiti da se vidi zašto je to urađeno. Posao EU nije da prekraja mape, već da učini da njena karta bude u skladu s mirom i demokratijom. * Zbog čega sve više regiona u Evropi želi da se odvoji od svojih matičnih država? - To se pre svega dešava od 1989. godine, kada je nastupila era mondijalizacije bez limita. U tom kontekstu država-nacija ima sve manje moći i vlasti. To se, uostalom, dobro videlo i u aktuelnoj ekonomskoj krizi. Došlo je do relativiziranja snage države u odnosu na velike koncerne i finansijske centre. Nemoćna je prema ekonomskim tokovima, imigraciji i mnogo čemu drugom. To sve otvara vrata za populističke pokrete. Čim moć države opada, rastu izazovi onih nacija koje joj se, iznutra, opiru, kao u Belgiji ili u Španiji. U isto vreme nestao je fiksni evropski poredak. Bipolarni sistem je zaledio probleme. Sada je sve mnogo otvorenije. Evropski poredak trenutno održava samo EU, ali ona nema iste kapacitete i disciplinu da spreči pokušaje odvajanja. * Tako se događaju obrnuti procesi nego devedesetih? - Donedavno se govorilo da je na Istoku na delu fragmentacija, a na zapadu integracija. Sada Istok iskazuje volju ka integraciji, a zapad ka podelama. Uloge su se zamenile. Pre 20 godina se mislilo da je taj proces deljenja specifičan za Balkan, pa je čak u tom kontekstu korišćena i pejorativna reč „balkanizacija“. Sa Zapada su delili lekcije, a sada se to ovde događa. Za to vreme razdvajanje na Balkanu je završeno i sad već postoje želje da se mozaik ponovo sastavlja. * Hoće li referendum u Kataloniji, ako uopšte bude održan 9. novembra, imati sličan ishod kao ovaj u Škotskoj? - Biće drugačije, jer se centralna vlast u Madridu, za razliku od Londona, protivi zahtevima za njegovim održavanjem. Ali, na srednjoročnom planu biće veoma teško odbiti Kataloncima tu mogućnost. Kad mogu jedni, zašto ne bi mogli i drugi? Za Španiju je, međutim, teško da prihvati referendum, jer je u tom slučaju rizik od raspada zemlje veoma veliki.FRANCUSKA I SEPARATIZAM - ZEMLjA koja odlično odoleva separatističkim pokretima je Francuska. Nijedan region u ovoj zemlji ne pokazuje danas težnju za otcepljenjem. Ni Bretanja, ni Alzas, čak ni Korzika. Za razliku od ostalih zemalja, u Francuskoj je država stvorila naciju, a ne nacija državu. Progresivno, država se nametnula u različitim regionima, čak i dosta kasno, uključujući i na lingvističkom planu, i polako homogenizovala zemlju. Sada postoje regionalni identiteti, koji su ponekad dosta jaki, ali se oni pre svega ogledaju na kulturološkom planu. Korzikanski nacionalisti veoma dobro znaju da na referendumu ne bi prešli deset odsto. * Mogu li eventualna odvajanja regiona da dovedu do raspada i cele EU? - Čitav proces može da se odvija u dva pravca. Ljudi, takođe, mogu da zaključe da bi u teškim vremenima, u kojima žive, bilo pametno da sačuvaju evropski krov i da ne treba izaći iz zajedničkog ekonomskog i pravnog okvira, koji pruža zaštitu. S druge strane, Brisel ne želi da podstiče ove pokrete i poručuje da bi svi regioni, koji se eventualno odvoje u nezavisne države, trebalo iznova da se kandiduju za članstvo u EU. A to je dug i nezvestan put. * Hoće li, u zapadnom svetu, neki region, na kraju, prvi „povući nogu“ i otcepiti se? - To je sasvim moguće. Katalonija je najbliža i, teoretski, najodrživija od svih entiteta. Uz identitet, tamo postoje i politička volja i ekonomski prosperitet. Ali, u ovom slučaju postoji veliki rizik od konflikta. Jer, to bi vodilo do otcepljenja Baskije i kraja španske države. * Šta su rezultat škotskog referenduma, i ono što se dešavalo oko njega, doneli celoj Evropi na širem planu? - U Londonu je poslednjih dana pred referendum zavladao panični strah, pa su Škotima poslali poruku da će dobiti sve što žele. Ovaj referendum je, dakle, doneo najavu veće federalizacije. Škotska će dobiti više prava, a i druge evropske države će, poučene ovim iskustvom, svojim regionima to isto dati da bi izbegle neizvesnost referenduma. Ta federalizacija će se preneti i na evropski nivo. * Zašto otcepljenja prolaze na istoku Evrope i na Balkanu, a ne i na Zapadu? - Zato što u afirmicijama nacionalnog identiteta postoji nepredvidiv element emocija u politici. To se najbolje videlo u bivšoj Jugoslaviji. Stavljati ulog na afektivnu kartu u politici je opasna igra. Jer, tada ulazite u domen koji ne možete da kontrolišete.

Nastavak na Večernje novosti...