Izvor: Politika, 17.Maj.2011, 23:09 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zadatak pregovarača
Već od 2014. neće biti načina da zaustavimo strance da za male pare kupuju zemljište
Zabrana prodaje poljoprivrednog zemljišta strancima u Litvaniji i Slovačkoj, koje su odavno postale članice EU, a uskoro će moći u potpunosti da koriste evropski agrarni budžet, produžena je nedavno do 2014. godine. Hrvatska će zemlju strancima ponuditi tek kada istekne 15 godina od njihove kandidature za EU.Srbija >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je, međutim, tako ispregovarala da će oranice biti dostupne strancima već posle četiri godine od potpune primene Prelaznog trgovinskog sporazuma. Znači da će njive i seljaci u Srbiji biti na vetrometini već od 2014. godine. Naime, od tog trenutka, neće biti načina da zaustavimo strance da za male pare kupuju zemljište u Srbiji. A, taj rok počinje onog trenutka kada ovaj sporazum ratifikuju parlamenti svih zemalja EU. To do sada nije učinilo 16 članica, ali hoće veoma brzo. Dakle, državljani EU, četiri godine nakon primene Prelaznog sporazuma, moći će da stiču pravo nad nepokretnostima u Srbiji, piše u članu 63 tačka dva ovog sporazuma. U nepokretnosti spada i poljoprivredno zemljište. Da bi to bilo moguće, Srbija treba i da uskladi svoje zakone.
Ovakvo prihvatanje svega što nam se nudilo u pregovorima po sistemu ,,uzmi ili ostavi” dovelo je Srbiju i njenu poljoprivredu u nepovoljan položaj, pa će se ona nespremna i nekonkurentna naći na vetrometini moćnih i jakih iz EU. Dakle, potrebno je da izdejstvujemo prolongiranje zabrane prodaje poljoprivrednog zemljišta strancima. To je zadatak vlade i pregovarača, koji se svakih šest meseci sastaju sa predstavnicima EU. Stranci će, čim istekne rok, za male pare moći da kupuju naše poljoprivredno zemljište. Zemlja u Srbiji je kvalitetna, među najboljima u Evropi. Mi imamo 0,5 hektara poljoprivrednog zemljišta po stanovniku, što je najviše u Evropi. Ta zemlja nije ni zagađena i lako može da se prevede i u zemljište za proizvodnju organske hrane. U tom slučaju naši poljoprivrednici će raditi kao paori – biće nadničari za strance. Profit će odlaziti u inostranstvo, a seljaci u Srbiji će raditi za običnu srpsku platu koja je lane u proseku iznosila 324 evra i bila najniža na prostorima bivše Jugoslavije,pa i niža nego u Albaniji.
Danas hektar najkvalitetnije poljoprivredne zemlje u Srbiji može da se kupi za 5.000 evra. Cena iste površine, samo malo lošijeg kvaliteta, zemlje druge i treće klase može da se kupi između 1.000 i 2.000 evra po hektaru. Hektar takve ili lošije zemlje u Evropi košta najmanje od 50.000 do 100.000 evra. Procene su da će Srbija već u 2013. imati potpunu liberalizaciju carina, a kreatori ekonomske politike i vladajuće partijske strukture u zemlji ističu da ćemo i u EU ući 2018. godine. Istovremeno američke obaveštajne službe CIA i NICA procenjuju da će Srbija i Crna Gora kao odvojene države u EU ući 2020. godine. Srbija danas ima malu produktivnost i veliku nekonkurentnost i to će biti veliki problem za srpski agrar. Pribaltičke republike su uspele da odlože trenutak prodaje zemlje do punog upliva u poljoprivredu buduće EU. To pitanje odložile su i Bugarska i Rumunija koje su takođe članice EU. Mađarska je još u pregovorima odlučila da će stranci moći da kupuju zemlju u njoj tek kada prođe više od 10 godina nakon njenog članstva. Danska, recimo, omogućava prodaju poljoprivrednog zemljišta strancima, ali samo onome ko živi najmanje dve godine u toj državi.
Pre nego što se ovo dogodi najkvalitetnije njive drže moćni tajkuni, ali i kontrolišu sve ostale posede iako je većina kod velikog broja malih vlasnika. One im služe kao dopunsko zanimanje kako bi preživeli u ovim „vunenim vremenima”. Zato se i postavlja pitanje da li srpski seljaci već sad igraju po pravilima velikih i moćnih u Srbiji?
*Autor je saradnik u Privrednoj komori Srbije i Naučnog društva ekonomista Srbije
Sutra: Miris spekulacije na njivama
Branislav Gulan
objavljeno: 18.05.2011
Pogledaj vesti o: Litvanija
