Izvor: B92, 01.Sep.2011, 03:30   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Za srpsku platu 290 litara benzina

Beograd -- Za prosečnu srpsku platu, na pumpama u našoj zemlji može da se natoči samo 290 litara najčešće korišćenog benzina BMB 95.

Po tome je u regionu od nas gora samo Makedonija.

Slovenci, na primer, mogu da kupe čak tri puta više goriva od nas, a posebno je poražavajuće poređenje sa razvijenijim zemljama EU. Recimo, u Austriji prosečna zarada ravna je ceni 1.825 litara benzina.
>> Pročitaj celu vest na sajtu B92 <<
U Srbiji je prosečna plata u julu bila 39.127 dinara, dok litar običnog bezolovnog benzina košta oko 133 dinara. I, umesto da pojeftinjuje, jer je cena nafte na svetskim berzama znatno pala u poslednja dva meseca, gorivo je na većini pumpi prekjuče ponovo poskupelo.

Vožnja za Srbe sve veći luksuz

Da je vožnja za Srbe sve veći luksuz, potvrđuje i računica po kojoj je za svakodnevnu vožnju kola, i to sa relativno skromnom kilometražom, potrebna gotovo polovina prosečne plate. Naime, ako se kao uobičajena dnevna ruta uzme nekih 40 kilometara (odlazak automobilom na posao, vožnja do grada ili u nabavku), na mesečnom nivou to znači pređenih 1.200 kilometara. Kola standardne kubikaže troše u proseku devet litara na sto kilometara, pa nas to dovodi do potrošenih 108 litara mesečno, za šta treba izdvojiti 14.364 dinara. A tu nisu uračunati troškovi servisa, guma, opreme, registracije...

Udruženje naftnih kompanija Srbije je objavilo najnoviji presek cena goriva u regionu, koji je pokazao da su cene benzina premijum BMB 95 u Srbiji više nego u Sloveniji, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i Makedoniji, a da je samo Crna Gora neznatno skuplja. Međutim, njihova prosečna zarada je u prethodnom mesecu bila daleko veća od naše i iznosila je 476 evra, te su, kao i žitelji ostalih država u regionu, za nju mogli da kupe mnogo više goriva nego mi.

U strukturi cene benzina najveći je udeo države, koji iznosi čak 52,57 odsto. Slovenija, na primer, zahvata 48,91 odsto cene, a Makedonija svega 38,85 odsto.

Ekonomisti se slažu da je odnos plata i cene benzina u Srbiji i kod suseda apsurdan i za nas poražavajuć. Ističu i da je to posledica velikog ugrađivanja države u cenu, odnosno visokih akciza, kao i nepostojanja prave konkurencije na tržištu.

Ekonomista Ivan Nikolić kaže da "imamo niske plate zato što je dinar devalvirao u poslednjem periodu, a u zemljama okruženja ili važi fiksni kurs ili su plate u evropskoj valuti. Po tom osnovu, i standard nam je značajno opao".

"Benzin se uvozi po inostranim cenama, dok su plate pale. Kada se na to dodaju i visoki iznosi akciza, jer je državi uvek bilo lakše da na taj način puni budžet kada opadnu prihodi od drugih izvora, jasno je zašto se naši vozači hvataju za glavu na pumpama. Međutim, ovakva politika države nije pravi put, s obzirom na to da se sa rastom cena smanjuje i potražnja, pa se po tom osnovu manje novca sliva u budžet", upozorava on.

Njegov kolega Zoran Popov smatra da će ovakav odnos plata i cene benzina potrajati sve dok ne dođe do bitnijeg poboljšanja opštih ekonomskih prilika u zemlji. "To, međutim, trenutno nije na vidiku. Ne samo da cena benzina neće padati, nego možemo da očekujemo i da još raste. Nije nam samo benzin među najskupljim, već su to i mnogi drugi proizvodi", kaže Popov.

Privatnici: NIS pokušava da uništi konkurenciju

Nakon što je Naftna industrija Srbije povećala maloprodajne cene goriva na svojim benzinskim stanicama, privatne pumpadžije su se odlučile da slede njihov primer. Dok su u NIS-u poskupljenje benzina obrazložili usklađivanjem sa ponudom i potražnjom na tržištu vlasnici privatnih pumpi ističu da su prinuđeni da povećaju cene zbog toga što su povećane veleprodajne cene goriva koje se proizvodi u Rafineriji nafte Pančevo.

Nebojša Atanacković, predsednik Upravnog odbora kompanije Nafta, kaže da na maloprodajnu cenovnu politiku naftnih derivata u Srbiji umnogome utiče NIS i dodaje da privatne pumpadžije moraju da se prilagode cenovnoj politici koju diktira ta kompanija.

"Naime, kada NIS poveća veleprodajne cene proizvoda iz svoje rafinerije privatnicima ne preostaje ništa drugo nego da tu razliku nadoknade povećanjem maloprodajne cene", objašnjava on i dodaje da odluka NIS-a da poveća maloprodajnu cenu benzina na svojim pumpama nije uslovljena kretanjem cena nafte na tržištu već je reč o poslovnoj proceni menadžmenta te kompanije da cenu treba podići.

Milan Rakić, predsednik Udruženja vlasnika privatnih pumpi Srbije slaže se sa ocenom da je NIS presudan za povećanje cena goriva na pumpama u Srbiji.

I on naglašava da "u ovom trenutku ne postoje nikakvi tržišni razlozi za povećanje veleprodajnih cena naftnih derivata koji se proizvode u Rafineriji nafte Pančevo. Cena nafte je u poslednje vreme na svetskim berzama bila u padu tako da to nikako ne može da bude razlog za poskupljenje".

Prema njegovim rečima, NIS praktikuje da na pumpama koje se nalaze na različitim lokacijama primenjuje različite cene. On smatra da NIS na taj način pokušava da uništi konkurenciju jer na pojedinim pumpama nudi niže cene a istovremeno povećava veleprodajne cene goriva koje su privatni prometnici prinuđeni da kupuju od te kompanije.

Nastavak na B92...

SEEbiz.eu: Vožnja za Srbe sve veći luksuz

AutoBlog: Za prosečnu srpsku platu 290 litara benzina