Izvor: RTS, 27.Mar.2010, 14:26 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Za Zapadni Balkan u EU
Zemlje Jugoistočne Evrope koje na svojoj agendi imaju ulazak u EU treba da podržavaju jedne druge, da sarađuju i da jedna drugu ne zaustavljaju na evropskom putu, poručio je predsednik Boris Tadić u Briselu.
Međusobna saradnja i podrška lidera i građana zemalja Zapadnog Balkana ključna je za ulazak regiona u Evropsku uniju, zaključili su učesnici panela posvećenog Balkanu u okviru trodnevne konferencije "Brisel forum 2010".
Predsednik Boris Tadić izjavio >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << je da otvorena pitanja u regionu Zapadnog Balkana treba rešavati korak po korak i strpljivo, jer se bez toga nijedna zemlja regiona ne može integrisati u EU, ali je upozorio da ne sme biti uslovljavanja tim pitanjima.
"Takva stav imamo i ja i predsednik Hrvatske Josipović i takav pristup očekujemo i od ostalih u regionu. Otvorena pitanja treba rešavati korak po korak, strpljivo, s namerom da ona zaista budu iza nas", rekao je Tadić u izjavi za RTS.
Tadić je rekao je i da Hrvatska i Srbija imaju otvorena pitanja, ali da su tokom nedavnog susreta u Opatiji, on i Josipović dogovorili metodologiju za njihovo rešavanje.
"Mi mislimo da je ta metodologija moguća između svih zemalja Zapadnog Balkana", rekao je predsednik Srbije.
Tadić je upozorio da među određenim zemljama EU postoji izvestan zamor od daljeg proširenja EU i da svaka informacija o postojanju nerešenih pitanja to još više podstiče.
Svaka ovakva poruka o spremnosti i načinima rešavanja pitanja od izuzetnog je značaja za naše partnere u EU, rekao je Tadić.
Tadić je, takođe, ocenio da je su njegovi susreti sa predsednikom Evropskog saveta i viskom predstavnicom za spoljnu politiku i bezbednost EU, Hermanom van Rompejom i Ketrin Ešton, bili veoma korisni i da su oni u tim susretim iskazali veliko razumevanje za dalje širenje EU.
Predsednik Tadić istakao je da lideri Srbije i Hrvatske po pitanju Bosne i Hercegovine imaju potpuno drugačiji pristup od onog kojeg su lideri dve zemlje imali početkom devedesetih.
Tadić je na Briselskom forumu istakao da su hrvatski predsednik Ivo Josipović i on saglasni da će uraditi sve što je moguće da zaštite integritet i suverenitet BiH.
To je totalno drugačija pozicija i pristup od politike iz devedesetih, rekao je Tadić i podsetio da su 1991. godine srpski i hrvatski predsednik Slobodan Milošević i Franjo Tuđman razgovarali o podeli BiH.
Tadić je istakao da je kristalno jasno da Srbija i Hrvatska neće destabilizovati BiH i još jednom naglasio da Beograd i Zagreb ne podržavaju podelu te države.
Zemlje Jugoistočne Evrope koje na svojoj agendi imaju ulazak u Evropsku uniju treba da podržavaju jedne druge, da sarađuju i da jedna drugu ne zaustavljaju na evropskom putu, poručio je predsednik Srbije Boris Tadić u Briselu.
Tadić je na panel diskusiji posvećenoj Balkanu naglasio i da je veoma važno da države regiona treba da sprovedu reforme, što može biti teško i zahteva vreme, ali da se uz dobru saradnju svi izazovi mogu prevazići.
Na završetku učešća Foruma u Briselu, Tadić je rekao da iako je 22 države EU priznalo nezavisnost Kosova, niko u Uniji ne uslovaljava proces integracija Srbije u EU sa priznanjem nezavisnosti Kosova.
"U suprotnom bi to bio zaista veoma veliki problem i proces integracija bi bio blokiran", rekao je predsednik Srbije na zajedničkoj konferenciji za novinare sa hrvatskim kolegom Ivom Josipovićem.
Tadić je rekao da Srbija prihvata da Kosovo i svi njeni stanovnici budu građani u EU, ali kao južna pokrajina Srbije.
"Kada govorimo o procesu integracija u EU, potpuno je jasno da samo članica UN može postati član EU. Srbija ne priznaje i neće priznati Kosovo, ali je zaintereosvoana da svi ljudi u regionu i oni koji žive u našoj južnoj pokrajini postanu građani EU", istakao je Tadić.
Organizovan kriminal jedan od glavnih izazova
Predsednik Srbije je istakao da vlasti u Beogradu naporno rade na borbi protiv organizovanog kriminala, kao i da srpska bezbednosna služba blisko sarađuje sa službama SAD i Velike Britanije.
"Srbija prvi put izvozi bezbednost ovom saradnjom, što se pokazalo na primeru zaplene tona i tona kokaina u Atlantskom okeanu", rekao je Tadić, odgovarajući na pitanje publiciste i stručnjaka za Balkan Miše Glenija na koji je način moguće eliminisati uticaje organizovanog kriminala na politku i društvo.
Predsednik Srbije je istakao i da je organizovani kriminal danas povezan sa pitanjem ratnih zločina u prošlosti, kao i da je rešenje ovog problema ključno za stabilnost regiona i garant bezbednosti budućih generacija.
Hrvatski predsednik Ivo Josipović rekao je da države treba da prošire međusobnu saradnju, "koja je često na nižem nivou nego saradnja među kriminalcima", kao i da je veoma važno da ta saradnja ne bude samo na nivou država, već, što je još važnije, među građanima.
Predsednici obe zemlje složili su se da je saradnja na polju bezbednosti između Srbije i Hrvatske veoma dobra i složili se da pitanje organizovanog kriminala predstavlja jedan od najvećih izazova i veliki problem, ne samo u regionu, već i u Evropi.
Na panelu su učestvovali i evropski komesar za proširenje Štefan File i američki kongresmen Džordž Vojnović.
Integracija svih država Zapadnog Balkana
Posle susreta sa predsednikom Saveta Evropske unije Hermanom van Rompejom, predsednik Srbije je rekao da je njegova glavna poruka na forumu da se ne odustane od integracija svih država Zapadnog Balkana u Evropsku uniju.
Tadić je istakao da bi bila "velika i nepopravljiva greška ukoliko evropski političari ne bi učestvovali u integraciji Zapadnog Balkana u EU".
"Vizija Zapadnog Balkana, koji nije celovito integrisan u EU, nije dobra i to tada ne bi bio prostor političke stabilnosti u dugoročnom periodu. Cena takvog rešenja bi bila veoma visoka", ocenio je predsednik Srbije.
Tadić je istakao da se ne traže nikakve povlastice za Zapadni Balkan prilikom ulaska u EU, ocenivši da je potrebno da postoje isti kriterijumi za integraciju svih država u evropsku porodicu naroda.
Govoreći o EU kao najvećem mirovnom projektu u istoriji, Tadić je rekao da je na današnji dan, 27. marta 1941. godine, Srbija pokazala da je antifašistička zemlja. Podsetivši na velike žrtve, koje je Srbija dala u toj borbi, Tadić je istakao da su one garant da će antifašizam ostati trajna vrednost kojom će se Srbija rukovoditi u budućnosti.
Posle razgovora sa predsednikom Saveta EU, Tadić se sastao i sa američkim senatorima, demokratom Robertom Kejsijem i republikancem Džordžom Vojnovićem.
Učešće kosovskih Albanaca po Rezoluciji 1244
Tadić je Rompeju preneo stav Srbije da učešće kosovskih Albanaca u regionalnim forumima može biti ostvareno samo na osnovu Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN o Kosovu.
Srbija nema nikakav razlog da blokira učešće predstavnika kosovskih Albanaca u regionalnim susretima, ali insistira na formuli koja je primenjivana i u prošlosti i koja je dala rezultate, a to je formula UN, a što je u saglasnosti sa rezolucijom 1244 SB UN, rekao je Tadić.
Srbija želi da reši niz pitanja oko carina, sudstva i u drugim područjima na Kosovu, saglasno planu od šest tačaka i stavovima generalnog sekretara UN Ban-Ki Muna.
"Mi želimo da budemo konstruktivan partner Evropske unije u rešavanju tog izuzetno složenog pitanja", podvukao je predsednik Srbije.
Ima zemalja Unije koje su priznale nezavisnost Kosova, i onih koje nisu niti će ikada priznati. To govori da je EU statusno neutralna institucija kad je u pitanju Kosovo i Metohija, istako je Tadić, i dodao da to omogućava Srbiji da bude vrlo aktivna u rešavanju niza pitanja, kad je reč o našoj južnoj pokrajini.
Istorijska poseta Albaniji
Srbija može pomoći u rešavanju problema u Bosni i Hercegovini, sporu Atine i Skoplja oko imena Makedonije i oko slovenačko-hrvatskog graničnog spora "koji ide ka rešenju", složili su se Tadić i Rompej.
"Nijedna zemlja zapadnog Balkana ne sme uslovljavati drugu državu u evropskim integracijama, zbog nerešenih bilateralnih odnosa. Srbija će i danas obećati da tako nešto neće učiniti kada su u pitanju neke zemlje koje će ući u EU posle nje", rekao je predsednik Srbije.
Tadić je najavio da će, posle uspešnih razgovora s čelnicima Hrvatske i Slovenije, uskoro otići u "istorijsku posetu Albaniji".
On je rekao da će putovati i u Makedoniju, Bosnu i Hercegovinu i Crnu Goru, sa čijim šefom diplomatije Milanom Roćenom je razgovarao na "Briselskom forumu" o saradnji u borbi protiv organizovanog kriminala.
Tadić je najavio da će posetiti Mostar, tokom Međunarodnog ekonomskom sajma, sa ciljem da podstakne privrednu saradnju Srbije i Federacije BiH, pored već razvijenih veza sa Republikom Srpskom.
Tadić i Rompej su saglasni da treba očuvati celovitost BiH i sve probleme rešavati dijalogom i dogovorom. Srbija će, kao garant Dejtonskog sporazuma, prihvatiti svako političko rešenje u BiH, do koga dođe saglasnošću dva entiteta i tri konstitutivna naroda.
Predsednik Srbije je dodao da su se on i Rompej saglasili i da međunarodna zajednica, u ovom trenutku, nema rešenje za probleme BiH, i da se mora insistirati na dijalogu.
