Izvor: B92, 31.Okt.2012, 01:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Vujačić:SAD i EU pokazale jedinstvo

Beograd -- Ova poseta je zamišljena, po mom mišljenju, da pokaže jedinstvo SAD i EU, zbog toga su Klintonova i Eštonova došle zajedno, rekao je za B92 Ivan Vujačić.

Bivši ambasador Srbije u Americi rekao je da su te poruke usmerene pre svega ka ohrabrivanju evropskih integracija celog ovog regiona.

"U svakom od tih razgovora, u svakoj prestonici je akcenat bio na drugim stvarima. U Bosni, pretpostavljam, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << na funkcionalnosti Federacije, sa ciljem da lakše uđe u EU. U Srbiji nastavak razgovora Prištine i Beograda sa, verovatno, akcentom na sporovđenje dogovorenog između Beograda i Brisela, u Prištini verovatno će razgovori biti oko funkcionisanja Kosova, prava Srba na severu i nekom rešenju", rekao je Ivan Vujačić.

On je rekao da se sada ne očekuje priznanje Kosova, ali se očekuje normalizacija s Kosovom i da je to nešto što smo očekivali.

"Kada su ovakve posete u pitanju, mislim da se u našim medijima malo preteruje u smislu da se očekuju neki spektakularni obrti ili nekakva rešenja ili zahtevi. Ovo su razgovori koji pre svega treba da utvrde poziciju Zapada, da se vidi reakcija i opredeljenje onih vlada u zemljama koje se posećuju, a to znači pre svega da li postoji jedinstven stav vlade u Srbiji, predsednika i svih institucija u vezi daljih koraka u evropskim integracijama."

"Glavna poruka je njihovo jedinstvo. Kada neko razgovara sa Briselom, razgovara ujedno sa SAD i da ne postoje dve različite platforme."

Bivši ambasador u SAD dodaje da ova poruka za Srbiju znači da je deo regiona.

"One nisu došle samo u Srbiju , one su došle u region. Srbija igra ulogu u ovom regionu i to znači da je relevantan faktor, od kog se očekuje konstruktivnost", zaključio je Vujačić.

Dolazak američke državne sekretarke Hilari Klinton i visoke predstavnice EU Ketrin Ešton u Beograd sam je po sebi značajan politički događaj, ali ne donosi ništa novo kada je reč o evropskoj perspektivi Srbije, smatra profesor Fakulteta političkih nauka Jovan Teokarević.

Poseta dve visoke zvaničnice, smatra Teokarević, upriličena je da bi se naglasilo ono što već postoji u mišljenju Evropskog saveta od decembra prošle godine, kada se, nakon posete nemačke kancelarke Angele Merkel, EU odlučila da većinu uslova za napredak Srbije ka EU poveže s Kosovom.

"To je novo poglavlje u politici EU prema kosovskom pitanju i prema Srbiji. Ovo što se sada radi pokazuje da su EU i SAD zajedno na ovom poslu, ne samo ohrabrivanja, nego i vrlo ozbiljnih pritisaka na vlasti u Beogradu i Prištini, da se konflikt u vezi s Kosovom što pre razreši", izjavio je Teokarević.

Prema njegovom tumačenju, istovremeno prisustvo predstavnika Brisela i Vašington u Beogradu naprosto znači da EU i SAD nisu u stanju da samostalno izvrše dovoljan pritisak na političke aktere u Beogradu i Prištini.

"Iako u okviru EU ne postoji saglasnost o nezavisnosti Kosova, budući da ga nije priznalo pet država članica, očigledno je da postoji opšta saglasnost da je pitanje Kosova toliko važno da više ne može da se odlaže", rekao je Teokarević.

Na jučerašnju posetu, kako smatra, ne bi čak trebalo gledati ni kao na manifestaciju podrške Brisela i Vašingtona novoj Vladi Srbije, jer je ključni interes ta dva centra moći da kosovski problem bude rešen i na tome bi radili s bilo kojom vladom u Beogradu.

Ipak, sadašnja vlada je, kako je primetio Teokarević, na međunarodnom planu uspela da dobije nekoliko značajnih poena u vezi sa kosovskom politikom, pre svega zbog odluke da dijalog s Prištinom podigne na politički nivo i činjenice da se prvi put jedan premijer Srbije sreo s premijerom iz Prištine, što je veliki i obećavajući korak unapred.

"Ova vlada, kada je reč o kosovskoj politici, nastavlja da funkcioniše u okviru kosovske politike na principima prethodne vlade, posebno kada je reč o takozvanim crvenim linijama, ali visok politički nivo pregovora i direktni susreti pružaju šansu i stvaraju nadu da se može otići mnogo dalje", izjavio je Teokarević.

I pored tih ohrabrujućih pomaka, šanse da Srbija u decembru dobije uslovno datum otpočinjanja pregovora o članstvu u EU jesu, prema njegovom mišljenju, male, ali postoje ozbiljnije šanse da se to dogodi pre isteka prve godine mandata vlade.

On je objasnio da je do decembarskog zasedanja Evropskog saveta ostalo tek malo više od mesec dana za primenu dogovora postignutih u dosadašnjem dijalogu Beograda i Prištine, što, prema njegovom mišljenju, nije dovoljno, a taj rok je posebno nemoguć kada se uzme u obzir zahtev za značajnijim napretkom u odnosima Beograda i Prištine.

Dodeljivanje datuma početka pregovora Srbiji u decembru je, prema njegovim rečima, dodatno neizvesno i zbog činjenice da postoji sve veća razlika između onoga što govori briselska administracija, uključujući najviše zvaničnike kao što je Ketrin Ešton, i onoga što govore uticajne zemlje kao što su Nemačka ili Francuska.

"Taj fenomen, koji nazivamo nacionalizacijom politike EU, doveo je do toga da se mnoge odluke koje su potrebne za konsenzus dvadesetsedmorice donose negde drugde, a ne u organima EU, tako da, kada je reč o ostvarenju uslova, ne zavisi sve od toga šta će reći komesar za proširenje ili visoka predstavnica EU, nego od toga šta će reći Berlin i druge uticajne prestonice u EU", zaključio je Teokarević.

Bivši ambasador u Parizu i profesor Fakulteta političkih nauka Predrag Simić smatra da je zajednička poseta američke državne sekretarke Hilari Klinton i visoke predstavnice EU Ketrin Ešton Beogradu znak podrške novoj Vladi Srbije i da je motivisana verovanjem da sadašnja koalicija može da drži pod kontrolom situaciju na Kosovu.

"Široki osmesi i gošći i domaćina govore da je poseta Hilari Klinton i Ketrin Ešton posle sto dana rada vlade potvrda da je ta vlada ispunila očekivanja i da se nalazi na putu koji SAD i EU očekuju. Domaćini mogu biti zadovoljni zbog toga što će bez strepnje od ponovnog uvođenja sankcija, nedavanja datuma pregovora ili nekih drugih pritisaka moći da se pozabave ekonomskom situacijom", izjavio je Simić.

Prema njegovim rečima, prevashodni cilj sekretarke Klinton je bio da, na kraju svoje karijere državnog sekretara, u Sarajevu, Beogradu i Prištini pošalje poruku da SAD žele da očuvaju tekovine svoje politike od Dejtonskog sporazuma naovamo.

Za Ketrin Ešton je, sa druge strane, posle problematičnog bilansa spoljne politike EU na Kosovu, poseta regionu bila prilika da zasluži deo Nobelove nagrade za mir koja je dodeljena EU, ocenio je Simić.

Sve tri strane, prema njegovim rečima, imaju razloga da budu zadovoljne, jer Beograd ima šansu da uslovno u decembru dobije datum početka pregovora sa EU, a politički dijalog Beograda i Prištine će biti nastavljen u skladu sa željama SAD i EU.

Simić smatra da za uslovno dobijanje datuma pregovora u decembru neće biti neophodno munjevito sprovođenje do sada postignutih dogovora Beograda i Prištine, pod uslovom da oni budu sprovedeni u razumnom roku.

"Svaka odluka o bilo čemu što radi EU je politička i motivisana je konkretnim interesima u datom trenutku, a u ovom trenutku interes Zapada, koji je i demonstriran činjenicom da su i Eštonova i Klintonova 'potegle' na Balkan, jeste da na Balkanu situacija ne remeti pažnju u Vašingtonu i Briselu, koji sada imaju preča posla", rekao je Simić.

Poseta, kako je zaključio, nije dakle bila samo kurtoazna, jer sama činjenica da je do nje došlo svedoči da je nekakav dogovor između Beograda, Brisela i Vašingtona postignut.

"Možemo pretpostaviti da će se nakon ove posete postignuti dogovori sa Prištinom primeniti, a da će Zapad biti oslobođen pretnje barikadama, koje su verovatno i bile jedan od razloga zbog kojih su se EU i SAD okrenule protiv svojih dojučerašnjih saveznika u Demokratskoj stranci i bivšeg predsednika Tadića", zaključio je Simić.

Nastavak na B92...