Izvor: Politika, 20.Jan.2014, 20:41 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vučić: Referendum bi mogao da bude 2019.
Za razliku od vlade koja računa da je potrebno da prođe pet godina do izjašnjavanja građana o članstvu u EU, predsednik DSS Vojislav Koštunica misli da građani treba da se o EU izjasne u najkraćem roku
Mada srpski zvaničnici do sada nisu otkrivali detalje pregovaračkog okvira s kojim će Srbija danas izaći pred predstavnike Evropske unije na prvoj međuvladinoj konferenciji u Briselu, prvi potpredsednik vlade Aleksandar Vučić pomenuo je 2019. kao moguću godinu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << za održavanje referenduma o pristupanju EU. On je prethodno objasnio da je cilj zemlje da 2018. završi posao oko pristupanja EU, a da očekuje da će 2020. godine postati punopravna članica Evropske unije.
Za razliku od vlade koja računa da je potrebno da prođe pet godina do izjašnjavanja građana o članstvu u EU, predsednik Demokratske stranke Srbije Vojislav Koštunica misli da građani treba da se o ulasku ili neulasku u EU izjasne u najkraćem roku, jer, kako je rekao na promociji svoje nove knjige „Politička neutralnost ili Evropska unija”, u Kongresnom centru Novosadskog sajma, svako izbegavanje rasprave i referenduma na pomenutu temu može dovesti do novih napetosti.
Koštunica je, takođe, kazao da bi Skupština Srbije, ukoliko bi se na referendumu pokazalo da većina građana Srbije ne podržava ulazak u EU, morala da prekine pregovore i da proglasi političku neutralnost, a ukoliko bi referendum imao suprotan rezultat, onda bi Vlada Srbije dobila legitimitet za pregovore o pristupanju, koji, kako je rekao, „sada nema”.
„Ni u jednoj od takozvanih novih članica EU koje su pristupile Uniji od 2004. godine građani se nisu izjašnjavali da li žele u EU ranije, u toku proseca pristupanja, već su to činili pred ulazak u članstvo”, kaže, s tim u vezi, zamenik predsednika Odbora za evropske integracije skupštine Srbije Laslo Varga.
On objašnjava i da izjašnjavanje ima smisla na kraju procesa, jer tada imate o čemu da se izjasnite. „Sada, u ovom trenutku, ne vidim o čemu bi Srbija odlučivala. O vođenju neke politike odlučuje se na izborima, ne na referendumu. Ako je pravac politike koja pobeđuje na izborima nastavak evropskih integracija, onda, po meni, nema tu šta da se kao pitanje stavi na referendum. Smisla ima kada imate ugovor o pristupanju i građane pitate da li to podržavaju ili ne.
Koštunica je svoj stav da je pristupanje EU pogrešan put za Srbiju potkrepio i rečima da je pre nekoliko meseci Island prekinuo pregovore o pristupanju EU, koji su bili u završnoj fazi, te da će u Velikoj Britaniji do 2017. godine biti raspisan referendum o izlasku tog kraljevstva iz Evropske unije.
Na Islandu, podsetimo, nije bilo referenduma o pristupanju, već je došlo do smene vlasti u toj zemlji , koja je potom sredinom prošle godine saopštila Evropskoj komisiji da odustajeod pregovora o pridruživanju EU, čime je, u formalnom smislu, suspendovan nastavak pregovora, koji su počeli 2010. godine, tako da je ta zemlja, prema Varginim rečima, opet u formalnom smislu, i dalje kandidat za EU.
Prema podacima do kojih se može doći na internetu, od ukupno 22 zemlje, koliko ih se do danas pridružilo osnivačkoj šestorci, referendumi su organizovani u 15 zemalja. Protiv ulaska u EU izjasnili su se jedino Norvežani, i to dva puta – 1972. i 1994. godine. Ostale zemlje su bez većih problema potvrdile svoj ulazak u EU.
S najtanjom podrškom svojih građana u EU je 1995. ušla Švedska – 52,8 procenata. Zanimljivo je i da Bugarska i Rumunija, koje su u EU ušle 2007, nisu organizovale referendume.
B. Čpajak
----------------------------------------------
Referendumi i članstvo u EU
Zemlja
Datum referenduma i procenat „za”
Ušli u članstvo
HRVATSKA
januar2012 – 66,27 odsto glasova
1. jula 2013.
MAĐARSKA
april 2003 – 83,76 odsto
1. maja 2004.
SLOVENIJA
mart 2003 – 60,44 odsto
1. maja 2004.
SLOVAČKA
maj 2003 – 92,46 odsto
1. maja 2004.
objavljeno: 20.01.2014.
