Izvor: Politika, 08.Dec.2012, 12:58 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vrlo verovatan crnogorski scenario
U ovom momentu odluke Evropskog saveta nema i države članice još usaglašavaju zajedničke poglede
„Još se ne zna da li će se to desiti naredne sednice, ali imajući u vidu da još čekamo na prve korake u primeni sporazuma o IBM, mislim da je realnije očekivati da će se to desiti na nekom od narednih sastanaka Saveta EU”, ovim rečima je Jelko Kacin, izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju, odgovorio >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << na naše pitanje da li će Evropski savet sledeće sedmice pokazati hrabrost, na šta ga je pozvao i evropski komesar Štefan File.
„U ovom momentu odluke Evropskog saveta nema i države članice još usaglašavaju zajedničke poglede”, istakao je Kacin, u intervjuu za „Politiku”, i dodao da bi on taj korak „iskreno pozdravio” i da se nada da će do njega uskoro doći.
Šta bi, zapravo, Srbija konkretno mogla da očekuje od tog sastanka Evropskog saveta? Je li to pozitivno mišljenje ili čak nekakva odluka u vezi sa datumom za početak pregovora sa Srbijom?
Crna Gora je u decembru 2011. godine dobila takozvani uslovni datum za početak pregovora o EU, odnosno trebalo je ispuniti neke konkretne kriterijume da bi se ti pregovori otvorili juna 2012. godine. Kada je ispoštovala data obećanja, to se i desilo. Takav scenario je vrlo verovatan i u slučaju Srbije.
U Evropskom parlamentu pripremili ste Nacrt rezolucije o Srbiji u kojem se izražava snažna podrška evrointegraciji Srbije. Koliko će taj stav EP imati uticaja na mišljenje država članica o početku pregovora sa Srbijom?
Rezolucija EP o Srbiji je pre svega poruka Srbiji, to jest njenoj vladi i građanima. To je poruka ohrabrenja koja istovremeno ukazuje na najveće izazove koji stoje pred Srbijom, pre svega u domenu uspostavljanja vladavine prava, slobode medija i prava manjina. Uloga Beograda je da što je moguće pre konkretnim rezultatima ubedi države članice da je Srbija spremna da počne pregovore.
Pojedini zvaničnici u Beogradu računaju na to da bi datum početka pregovora mogao biti određen u martu ili junu. Kakvo je vaše mišljenje o tome?
To je vrlo verovatan scenario.
Šta se, posle postignutih rezultata u dijalogu Beograda sa Prištinom, još očekuje od Srbije da uradi, recimo, do proleća?
Potrebno je nastaviti sa punom primenom dogovora iz dijaloga. Otvaranje kancelarija za kontakt u Beogradu i Prištini će umnogome olakšati komunikaciju i rasteretiće političke odnose. Susret predsednika Srbije i Kosova bi takođe bio veliki korak napred koji bi pokazao da je proces normalizacije nepovratan. Iskreno se nadam da će se predsednici videti još u ovoj godini. Tu je i pitanje nestalih koje je jedna od tema dijaloga. Međutim, Srbija mora paralelno da učini maksimalan napor da dovede u red svoje pravosuđe i tužilaštvo, izvrši adekvatne promene Krivičnog zakonika i da radi na tome da se uspostavi istinska vladavina prava u zemlji. To je podjednako važno pitanje za Srbiju, koliko i normalizacija odnosa sa Kosovom. Jedino profesionalno i nezavisno pravosuđe može da se izbori sa sistemskom korupcijom. Tu su takođe potrebni konkretni rezultati, naročito na polju borbe protiv visoke korupcije.
Nedavno ste izjavili da su presude Haškog tribunala u slučaju dvojice hrvatskih generala kontroverzne. Koliki će uticaj na dalje korake Srbije u evrointegraciji imati regionalna saradnja, koja je, kao što je poznato, zahladnela posle odluka tribunala?
Regionalna saradnja ostaje kamen temeljac evropskih integracija. Nijedna zemlja ne može napredovati na putu ka EU dok postoje tenzije i nestabilnosti u odnosima sa prvim susedima. Šta god mislili o presudama generalima, one su konačne, a proces pomirenja i normalizacije odnosa se mora nastaviti. Odlaganje pomirenja ne vodi nikud. Postoje drugi mehanizmi kojima možemo tražiti pomirenje, kao što su zajednički udžbenici iz istorije ili regionalne inicijative poput REKOM-a ili Igmanske inicijative.
B. Čpajak
objavljeno: 08.12.2012.
.jpg)
