Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 16.Nov.2014, 14:15   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Vodinelić: Potrebna ustavna rekonstrukcija

Sprovođenje Briselskog sporazuma podrazumeva promenu Ustava Srbije, jer severni deo Kosova tretira kao vrstu autonomije u nekoj drugoj državi, izjavila je u intervjuu FoNetu profesorka Pravnog fakulteta Univerziteta Union Vesna Rakić Vodinelić i dodala da Srbiju, ako ozbiljno namerava da uđe u Evropsku uniju (EU) čeka temeljna rekonstrukcija Ustava. >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine <<

"Briselski sporazum, onako kako je zaključen i kako nam je prezentovan, ide mimo Ustava Srbije i to je još jedan povod da se Ustav Srbije menja, ako se ozbiljno misli da se taj sporazum poštuje", smatra Vodinelić.

Prema njenom objašnjenju, Briselskim sporazumom se ustanovljava na severnom delu Kosova jedna posebna zajednica opština i to na način da se ta zajednica opština, koja treba da štiti srpsko stanovništvo, formira u jednoj stranoj državi.

"Kosovo je po našem Ustavu sastavni deo Srbije, a Briselski sporazum tretira severni deo Kosova kao neku vrstu autonomije u nekoj drugoj državi", precizirala je Vodinelić.

Osvrćući se na nedavnu izjavu predsednice Skupštine Srbije Maje Gojković o potrebi uvođenja direktnog izbora poslanika, Vodinelić je rekla da joj to ne izgleda kao ozbiljan politički program za novi izborni zakon.

"Nije se u toj izjavi izjasnila da li misli na sve poslanike, da li misli na jednokružne ili dvokružne većinske izbore, što je takođe vrlo bitno, i da li bi to podrazumevalo izmenu u pogledu izbornih jedinica", ukazala je Vodinelić.

Ona je podsetila da je na parlamentarnim izborima cela Srbija jedna izborna jedinica, što bi, takođe, moralo da se promeni.

"Sada imamo proporcionalni izborni sistem kojim vladaju političke stranke", napomenula je Vodinelić, tako da građani ne znaju za koju ličnost glasaju i koja ličnost im odgovara za izborna obećanja i ono što je bio program.

Zato smatram da bi, za početak, bilo dobro da bar jedna trećina skupštinskog tela bude izabrana na većinskim izborima, naglasila je Vodinelić i dodala da ne bi bilo realistično očekivati da velike političke stranke pristanu da se izbori sprovedu isključivo po većinskom sistemu.

Prema njenom objašnjenju, građani bi, u tom slučaju, glasali za ličnost koja ima svoje ime i prezime, nezavisno od toga da li je slobodan poslanik u pitanju, budući poslanik ili je član neke političke stranke, dok bi drugi deo poslanika bio biran po proporcionalom sistemu.

Vodinelić smatra da bi sa takvim izbornim sistemom poslanici sigurno bili odgovorniji prema građanima.

"Pogledajte samo države u kojima se poslanici biraju po većinskom sistemu, oni znaju koji je njihov birački okrug i znaju kome treba da odgovaraju, s druge strane građani znaju koga i zašto treba da pozovu na odgovornost", rekla je Vodinelić.

Zakon sada, podsetila je ona, ne pravi razliku između grupe građana, stranke ili koalicije stranaka, već je prag za ulazak u parlament pet odsto, "što nije opravdano".

"Kad je u pitanju koalicija, trebalo bi da taj prag bude viši, kada je u pitanju grupa građana, možda bi trebalo razmišljati o tome da bude niži, jer to je način da se civilno društvo, preko grupa građana, uključuje u parlamentarni život", ocenila je Vodinelić.

Govoreći o potrebi povezivanja vlasti i građana, Vodinelić je napomenula da vlast ne postoji zbog same sebe, "premda u Srbiji vrlo često izgleda kao da postoji samo da bi se zabavljala na naš račun".

"Vlast i država postoje da bi organizovali društvo i građane koji su deo tog društva", poručila je Vodinelić, ističući da bi za promenu izbornog sistema morao da se promeni i Ustav.

To je ustavna materija, a ne samo materija Zakona o izborima narodnih poslanika, obrazložila je Vodinelić, koja smatra da to nije jedino što zahteva promenu Ustava.

"Ako ozbiljno mislimo da se uključimo u evropske integracije, postojeći Ustav se mora menjati u mnogim svojim tačkama", naglasila je Vodinelić.

Pre svega, u toj tački da je integracija u koju Srbija stupa, kao izvor prava značajniji, recimo, od zakona koje ona sama donosi, rekla je Vodinelić i naglasila da ulazak u EU podrazumeva prenošenje prenošenje jednog dela pravnog suverenititeta.

"Ako ozbiljno namerava da pristupi EU, Srbiju čeka temeljna rekonstrukcija Ustava", predvidela je Vodinelić.

Osim evropskih integracija, Vodinelić najveću potrebu za promenom najvišeg pravnog akta vidi u tome što Ustav "ne sadrži dovoljno garantija ljudskih prava u svakodnevnom životu".

Prema njenim rečima, ovaj Ustav ne poštuje proklamovani prinicip podele vlasti, pa sudsku vlast zapravo ne možemo smatrati ravnopravnom i samostalnom državnom vlašću, tako da odredbe koje se tiču pravosuđa moraju biti promenjene.

Upitana da li pristupanje poznatog intelektualca nekoj od političkih stranaka, s obzirom na to da je predsednica Saveta Nove stranke, oduzima na uverljivosti njegovim stavovima, Vodinelić odgovara da nije menjala svoje stavove.

"Dakle, pristupanje, kako vi kažete, intelektualaca nekoj od političkih stranaka, u svakom slučaju, stvara nekakvu sumnju u Srbiji da taj intelektualac govori partikularno, poštujući stranačke interese, a ne svoju profesiju", konstatovala je Vodinelić.

Međutim, znate ja imam 64 godine, a Nova stranka je osnovana pre dve godine, podsetila je Vodinelić i zaključila da nije promenila svoje stavove od kada je stupila u tu stranku.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...