Izvor: Blic, 04.Mar.2012, 03:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vlada u 90 objekata
Ovih dana na javnoj sceni, povodom dobijanja statusa kandidata, bilo je izjava u rasponu od euforičnih do jasno negativnih mišljenja. Potpredsednica DS reče da smo „nalik svim drugim evropskim državama u kojima funkcionišu institucije, slobodni mediji...“, a lider jedne od opozicionih stranka da Srbiji treba „politička neutralnost, a ne EU“.
Baš se svašta moglo čuti! Nekako je najbliži realnosti bio, čini se, predsednik Tadić rekavši da dobijanje statusa >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << jeste veliko dostignuće, ali nije epohalno, jer će to biti „kada Srbija pređe začaranu granicu i uđe u EU s mogućnošću da koristi sve potencijale i fondove, a do tada će biti potrebna još dva koraka, dobijanje datuma početka pregovora i njihov dovršetak". Jasno, tačno i precizno.
Dakle, nekih velikih para iz EU neće biti jer je finansijska konstrukcija pomoći odavno napravljena i neće biti izmena do kraja 2013. godine. Tek u periodu od 2014, a to se sada priprema, Srbija može da računa sa većim sredstvima koja su ili nepovratna ili znatno povoljnija nego bilo koje drugo uzimanje novca. Ono što ćemo relativno brzo osetiti nije direktno u domenu privrede, ali je važno kao deo ukupne atmosfere u kojoj se živi i posluje. Primetno će se podizati standardi koji će svima doneti mnogo veća prava u svakom smislu.
Prolazi vreme u kojem je država bila nedodirljiva, daleka, birokratska, a građani tretirani kao podanici. To više neće moći i ceo pravni i državni mehanizam će morati da se usaglasi sa principom da je država dobar, pouzdan servis u kojoj snagu imaju institucije i norme, a ne partije i pojedinci.
Uz dalji nastavak razgovora oko Kosova posle izbora, uslov za dobijanje datuma pregovora, upravo je to, bolje institucije, pravosuđe i suzbijanje veoma prisutne korupcije. Evropski standardi će postizbornu vlast naterati da nauči i shvati da vreme nije samo fizička već i ekonomska kategorija, da vreme jeste novac, jer zakasnele reforme mnogo više koštaju.
Dobijena je prilika koja sada ima karakter obaveze, da se u oblasti javne potrošnje, makroekonomije, državnog aparata, privrednog ambijenta uradi što se moralo odavno, a još nije. Ne mora svaki reformski potez da obavezno nosi dalje siromašenje. Dovoljan je jedan detalj kao primer, koliko toga je zanemareno i propušteno. Sada se Vlada i ministarstva nalaze u više od 90 objekata, a mogli bi da budu komotno smešteni i u mnogo manjem broju zgrada. Samo na popravke tih prostora ove godine je u budžetu planirano više od 360 miliona dinara.
Istovremeno, uzimaju se devizni krediti i kupuju se nove zgrade za Sud, Agenciju, čak i od lica koja su imala ozbiljnih problema sa zakonom.
Kolika je vrednost svih državnih nekretnina javnost ne zna, a pitanje je da li tačne podatke ima i država sama. Možda je moguće ubuduće manje se zaduživati a razmisliti, recimo, o prodaji nekih zgrada. Time se nikada, osim priča dnevnopolitičkog karaktera, niko nije ozbiljno bavio.
Povezane vesti: Gvožđe i grožđe Bruka, a ne struka Vešto i korisno Kratkoročni budžet Biće gore bez reformi
