Izvor: RTS, 16.Apr.2012, 11:22 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Visoka cena kokošijih prava
Srbija je 2010. godine usvojila zakon o dobrobiti životinja, koji propisuje humanije uslove gajenja koka nosilja. Proizvođači tvrde da je kratak vemenski rok za prilagođavanje, a problem je nedostatak novca za zamenu kaveze i nabavu neophodne opreme kao i za proširenje postojećih objekata.
Početkom godine u Evropskoj uniji stupio je na snagu zakon o dobrobiti životinja, koji propisuje humanije uslove gajenja koka nosilja. Neke članice, još se nisu prilagodile novim >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << propisima iako su za to imale 12 godina.
Srbija je 2010. godine usvojila isti zakon, što znači da su ovdašnji proizvođači za prilagođavanje imali samo godinu i po dana. To, po tvrdnji proizvođača, nije dovoljno.
Na farmi u Valjevu postoje četiri objekta sa po 60.000 koka nosilja. Jedan od njih je izgrađen 2010. godine i u njemu su najsavremeniji kavezi.
Da bi se u njih ugradio tzv. nameštaj za koke, potrebno je još 60.000 evra. A da bi se ostali objekti preradili i zamenila zastarela oprema, stara tri-četiri godine, potrebno je milion 200.000 evra.
"Suviše je to kratak vremenski period da bi se tako jedna važna stvar prilagodila zakonima EU. Kada bi sutra imali sva raspoloživa sredstva mi ne bi mogli da se prilagodimo minimum pet godina tim najnovijim zakonima EU", rekao je Aleksandar Radović sa farme "Fili pili".
Ova farma u Kruščićima jedna je od retkih koja ispunjava propise o dobrobiti životinja. U prva dva podignuta objekta ima 50.000 koka nosilja. Samo za nabavku novih kaveza utrošeno je 11 evra po koki.
"Postoji i posebno gnezdo gde koka snosi jaje, pošto je nošenje jaja sraman čin i ona voli da se sakrije, ima šipka, sedište, može da sedi, skakuće", kaže Ankica Mirkić iz "Animal komerca".
Prema njenim rečima, obogaćeni kavezi imaju čeprkalište, to je mesto u kavezu gde dobijaju hranu na podu, odakle mogu da kljucaju kao u prirodi.
Evropski propisi uzgajanja živine podrazumevaju da se kokoške drže u kavezima u kojima, između ostalog, mogu da oštre kljun i imaju više prostora.
Proizvođači kažu da nemaju ništa protiv tih propisa, ali da je problem što u ovom trenutku nemaju dovoljno novca da zamene kaveze, nabave neophodnu opremu i prošire postojeće objekte. Prema nekim procenama za to im je potrebno oko 80 miliona evra.
Kako su mnogi proizvođači već zaduženi, na nove kredite nisu spremni. Očekuju pomoć države, a nadležni kažu da će na raspolaganju imati novac iz evropskih fondova.
"Ljudi koji iz Brisela daju novac tačno znaju preko naše uprave za agrarana plaćanja kome se taj novac daje, za šta je upotrebljen, koja oprema je kupljena, i kako se koristi", naveo je Zoran Mićović iz Uprave za veterinu.
U Upravi za veterinu kažu da bi proizvođači što pre trebalo da se prilagode evropskom načinu držanja kokošaka, kako bi jaja mogli da izvezu u Uniju.
Ipak, slažu se da je rok za usklađivanje kratak i najavljuju da će biti produžen, najverovatnije do momenta učlanjenja. Do tada, jaja će moći da prodaju samo na domaćem tržištu.
