Izvor: B92, 28.Apr.2014, 16:57 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Višegradska grupa 10 godina posle
Zemlje Višegradske grupe (Češka, Mađarska, Poljska i Slovačka) ušle su u Evropsku uniju 2004. godine kao prilično slabe privrede, ali sa ogromnim potencijalom za rast.
Iako broje više od 64 miliona stanovnika (13 odsto ukupnog broja stanovnika EU), proizvodnja zemalja Višegradske grupe činila je tek oko 3,7 odsto ukupne proizvodnje EU. Sručnjaci Erste grupe analizirali su šta se, u međuvremenu, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << dešavalo sa ekonomijom Višegradske četvorke.
"Sa distance od deset godina, koliko je prošlo od ulaska tih zemalja u EU, može se konstatovati da je jasno vidljiv socijalno-ekonomski napredak. Članstvo u EU povećalo je i ekonomsku snagu i relevantnost zemalja V4. Njihov ukupni bruto domaći proizvod uvećao se za 50 odsto, dostigavši 5,4 odsto BDP-a zemalja EU, a ako govorimo o relevantnosti, ona je najuočljivija u spoljnoj trgovini, s obzirom na to da su države Višegradske grupe postale četvrti izvoznik u EU.
Zanimljivo je, takođe, da je BDP po glavi stanovnika, meren standardima kupovne moći, porastao sa 49 odsto proseka evropske petnaestorice (u 2003. godini) na 65 odsto u 2013. Na taj način je dohodovni jaz između V4 i starih članica EU smanjen za jednu trećinu", ističe Juraj Kotian, direktor Centra Erste grupe za makroekonomska istraživanja za region CIE i instrumente sa fiksnim prinosom.
Prema oceni analitičara, ostvareni napredak je značajniji od onoga što pokazuju najvažniji indikatori, poput povećanja BDP-a po glavi stanovnika. Oni u tom kontekstu ističu da su prema izmerenom indeksu kvaliteta života (pokazatelj kojim se meri ne samo materijalno blagostanje već i druge varijable kao što su očekivani životni vek, procenat učenika koji napuštaju školovanje, jaz između bogatih i siromašnih, razlika u zaradama između žena i muškaraca, stopa ubistava...), tri od četiri države iz te grupe skočile na lestvici kvaliteta života, pri čemu je Češka pretekla Italiju i UK.
Najveća korist pristupanja Varšavske četvorke EU
* Godišnji rast BDP-a viši za dodatnih jedan odsto
* Slovačka i Poljska udvostručile BDP po glavi stanovnika
* Kupovna moć dostigla 65 odsto proseka EU
* Izvoz V4 rastao tri puta brže od izvoza 15 zemalja EU
* Kvalitet života u V4 poboljšan više nego u UK i Nemačkoj
Slovačka, Češka i Poljska su bile među prvih pet zemalja sa najvećim poboljšanjem rezultata u poslednjoj deceniji, dok je Mađarska zabeležila drugo najveće pogoršanje odmah posle Grčke. Približavanje dohodaka neminovno je praćeno približavanjem cena, pri čemu je cenovni jaz smanjen za petinu. Ipak, najveći cenovni jaz i dalje je prisutan kod cena usluga pod kontrolom države, kao što su zdravstvo i obrazovanje, zbog izostanka liberalizacije tržišta i opredeljenja vlade da mnoge usluge pruža bez naknade ili po niskim cenama, mada nauštrb kvaliteta.
Jedan od benefita ulaska u EU, na koji ukazuju analitičari Erste grupe, ogleda se u finansiranju sredstvima iz evropskih fondova i liberalizaciji trgovine. Zahvaljujući finansijskoj podršci, realizovani su projekti kojima je poboljšana infrastruktura i unapređen razvoj malih i srednjih preduzeća. Državama iz ove grupacije namenjene su još 135,4 milijarde evra za Kohezionu politiku u periodu 2014-2020. godina. Liberalizacija trgovine omogućila je preduzećima iz zemalja Varšavske grupe pristup jedinstvenom tržištu sa više od 500 miliona potrošača.
To je urodilo plodom jer je ostvarena izuzetna dinamika rasta izvoza, a tri od četiri zemlje (Slovačka, Mađarska i Češka) našle su se na listi pet najotvorenijih privreda u EU. Osim toga, izvoz ovih zemalja rastao je tri puta brže nego izvoz starih članica EU, a učetvorostručen je i plasman njihove robe na eksterna tržišta. To je ovim državama obezbedilo status pravih „teškaša“ među evropskim izvoznicima. S druge strane, proširenjem EU pružena je šansa i preduzećima u zapadnoj Evropi da izgrade nove, ili prošire postojeće, proizvodne kapacitete u V4, što ih je učinilo konkurentnijim kako na unutrašnjem tržištu EU, tako i van tog prostora. Proizvodnja automobila postala je najznačajnija izvozno orijentisana industrija u V4.
Evro na čekanju
Mada su sve zemlje Višegradske grupe opredeljene za uvođenje evra, samo je Slovačka ušla u evrozonu. Analitičari Erste grupe procenjuju da će ostale države uvesti evro tek krajem ove decenije, kada će u potpunosti ispuniti kriterijume iz Mastrihta (i Fiskalni pakt) i kada će novi izgled evrozone biti bolje poznat. Dugoročne koristi koje proističu iz otvorenosti privreda zemalja V4 i njihove izvozne orijentacije ka evrozoni, faktori su koji bi mogli i te kako da utiču na uvođenje evra.
Kad je reč o demografskim pokazateljima, region CIE sledi opšte evropske trendove, odnosno niske stope nataliteta i sve duži očekivani životni vek, zbog čega će sve manje ljudi stupati na tržište rada. Stoga analitičari Erste grupe očekuju da će pre ili kasnije imigracija dobiti na važnosti za sve V4 zemlje.
"Imajući u vidu konstantan trend smanjenja broja stanovnika, sposobnost V4 da privuče i integriše migrante pokazaće se kao jedan od ključnih faktora. To je naročito relevantno za kretanje radno sposobnog stanovništva. Jer, ukoliko Varšavska četvorka ne bude spremna da privuče kvalifikovanu radnu snagu iz inostranstva, na srednji rok posmatrano, može se prognozirati da će nedostatak radne snage naneti znatnu štetu potencijalnom rastu BDP-a u čitavom regionu", objašnjava Rajner Munc, direktor Centra za istraživanje i nova znanja, Erste grupa.
Deo istraživanja posvećen je dijagnozi stanja, ali i procenama šta ove zemlje mogu da očekuju u narednom periodu. Analitičari tvrde da je najbolji opis češke privrede: „Zdravo telo, nezdrav duh“. Slabost je vezana za domaću tražnju i preterana fiskalna ograničenja. „Da bi se rešila uskog grla, češka privreda treba da smanji percepciju korupcije i da poveća efikasnost svojih institucija. I jedno i drugo su, uz podršku investitorima, prioritet nove vlade.
Dugoročni prioriteti moraju da budu diversifikacija energenata i veći broj diplomiranih studenata tehničkih fakulteta kako bi se u potpunosti iskoristili industrijski potencijali’’, preporučuje David Navratil, direktor Odeljenja za istraživanja u Češka sporitelna.
Intenziviranje spoljne trgovine za Mađarsku je bila najvažnija prednost pristupanja EU. Kao argument analitičari navode podatak da je 2013. izvoz Mađarske dostigao rekordnih 81,8 milijardi evra, od čega je 77 odsto realizovano na tržištu EU. Ipak, veliki priliv sredstava iz EU fondova i dalje je jedan od glavnih argumenata u prilog članstvu Mađarske u EU. Međutim, ovo je imalo i neke negativne efekte, pošto se raspodela EU fondova nije pokazala ni delotvornom ni optimalnom.
Štaviše, ona je pomogla da se prikriju strukturni problemi, poput visokih javnih rashoda (50 odsto BDP-a) i niske zaposlenosti (53 odsto). Osim dobro poznatih ekonomskih benefita koje su proistekle iz produbljivanja integracije, otvaranje tržišta rada jedna je od najkorisnijih promena za Poljsku. Stopa nezaposlenosti je vidno opala i priliv doznaka se povećao, što je imalo pozitivan uticaj na domaćinstva. Osim toga, podsticaj javnim investicijama pred Evropsko prvenstvo 2012. godine verovatno ne bi bio tako snažan da nije bilo podrške EU fondova. Oni su spasli Poljsku od recesije kada se čitava Evropa borila sa krizom.
Produbljivanje ekonomske integracije, naročito u spoljnoj trgovini, najveća je korist koju je Slovačkoj donelo članstvo u EU. Pored toga, kao jedina V4 zemlja koja je ušla u evrozonu, Slovačka se oslobodila volatilnosti deviznog kursa i tako se izdvojila iz grupe ovih zemalja. Međutim, uvođenje evra imalo je i svoju cenu. Maloprodajne cene i troškovi rada u Slovačkoj postali su izuzetno visoki u poređenju sa sličnim zemljama u regionu gde su valute depresirale. Tržište rada je tako postalo glavni amortizer krize, zbog čega je nezaposlenost porasla mnogo više nego u susednim zemljama.
