Izvor: Politika, 03.Jul.2011, 23:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Više tolerancije, manje ugljenika
Civilno društvo dobilo je od EU četiri miliona evra za promociju tolerancije i kulturne različitosti i učešće u socijalno-ekonomskom razvoju zemlje
Borba protiv diskriminacije, promovisanje kulturne različitosti, starosna diskriminacija, standard kvaliteta u obrazovanju i sektorima usluga, ruralni turizam i žensko preduzetništvo, neke su od tema kojima će se baviti 43 organizacije civilnog društva koje >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << su za svoje projekte dobile četiri miliona evra od Evropske unije, pojedinačno od 50.000 do 150.000 evra.
U projektu „Podrška civilnom društvu” učestvovale su 284 nevladine organizacije, kulturne fondacije, asocijacije potrošača, udruženja prodavaca, sindikati… Cilj projekta je da pruži dodatnu podršku učešću civilnog sektora u integraciji Srbije u EU u dve oblasti: borba protiv diskriminacije i promocija kulturne različitosti i lokalnog društveno-ekonomskog razvoja.
Saša Gajin, predsednik Centra za unapređenje pravnih studija, kaže da će njihov projekat (Borba protiv diskriminacije i izgradnja kulture tolerancije kroz dijalog, pravnu reformu i adekvatno praćenje diskriminatorne prakse) biti sproveden u deset gradova radi stvaranja tolerantnijeg i pravednijeg društva. Najviše će raditi na unapređivanju zakonodavstva kada je reč o registraciji istopolnih zajednica, pravnom statusu transrodnih i transseksualnih osoba i na praksi pitanja lišavanja poslovne sposobnosti osoba s mentalnim invaliditetom.
„Ovim pitanjima se bavimo deset godina i učestvovali smo u pravljenju zakona i edukaciji sudija. Radili smo na stvaranju pravnog ambijenta i novih pravila. Projekat sadrži novu zakonsku regulativu kada je reč o licima s mentalnim invaliditetom – jer zašto ljudi s Daunovim sindromom ne bi izašli da glasaju? Kod nas nisu predviđene ni pravne posledice ako lice promeni pol što zahteva i pravnu regulativu. Ni homoseksualne zajednice više ne mogu biti tabu-tema. Projekat sadrži i primenu postojećih propisa pa će se tako u deset sredina u Srbiji razgovarati o širenju duha tolerancije i međusobnog razumevanja jer ne mogu postojati građani prvog i drugog reda. Potrebno je rešiti i probleme oko upisa Roma u matične knjige i izdavanja ličnih dokumenata”, objašnjava Gajin.
Projekat Cesida „Uključivanje organizacija civilnog društva u energetske i klimatske politike na lokalnom nivou” treba da redukuje industrijsku emisiju ugljenika a posebno u predelu Vrbasa i Kule.
„Cilj je smanjenje gasova sa efektom staklene bašte koji su posledica energetskih aktivnosti, a nad kojim lokalne samouprave imaju određene nadležnosti”, kaže Aleksandar Macura, saradnik na projektu. „Predstavnici udruženja potrošača, ekoloških organizacija, organizacija aktivnih u borbi za iskorenjivanje siromaštva i udruženja koja okupljaju stručnjake iz odgovarajućih oblasti će kroz projekat naučiti koja pravila u energetskom sektoru važe u Evropi i Srbiji, kakva je veza tih pravila sa sprečavanjem klimatskih promena, koja su prava građana u ovoj oblasti, koje su to tehnologije kojima je moguće proizvoditi energiju s manje štetnim posledicama po životnu sredinu a na način koji omogućuje ekonomske aktivnosti i održavanje komfora u domaćinstvima. Time bi se stvorila baza znanja koja bi omogućila organizacijama i pojedincima da utiču na promenu energetske politike u Srbiji koja omogućava održivost energetskog sektora i efikasniju i čistiju upotrebu raspoloživog resursa. Lokalni energetski planovi uz učešće građanskih organizacija biće pripremljeni u opštinama Vrbas i Kula koje su bogate različitim mogućnostima održive proizvodnje i potrošnje energije, a učešće u projektu razvojnih agencija Bačke i Srema, kao i Centra za strateške studije Vlade Vojvodine obećava da će se znanje stečeno ovim projektom primeniti i u drugim opštinama u Vojvodini i širom Srbije. Cekor, kao jedna od vodećih organizacija civilnog društva u ovoj oblasti u Srbiji, svojim znanjem će pomoći Cesidu da pokrenu proces energetsko-klimatskog obrazovanja u praksi jer će se inače neefikasno korišćenje goriva sa štetnim efektima po životnu sredinu, i ukupan razvoj u Srbiji će se nastaviti”, kaže Macura.
Ivana Anojčić
objavljeno: 04.07.2011.
