Izvor: RTS, 14.Apr.2011, 01:08   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Vetrenjače - šansa za domaću privredu

Srbija je zainteresovana za ulaganja u korišćenje obnovljivih izvora energije. Prema najavama prvi vetroparkovi mogli bi da budu na području Vršca, Inđije, Zrenjanina i Pančeva.

Evropska unija je predvidela da do 2020. godine, 20% ukupne potrošnje energije mora poticati iz obnovljivih izvora. Vlada Srbije je postavila svoj cilj: 12% ukupne >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << energetske potrošnje mora poticati iz obnovljivih izvora.

Korišćenje vetra za proizvodnju električne energije može biti i šansa za domaće privrednike, koji poput šabačke fabrike Uno Martin, prave materijale i delove koji se koriste za vetroparkove.

Kada su 2008. godine uz investiciju od oko 3 miliona evra počeli proizvodnju multiaksijalnih tkanina, za  nove materijale i tehnologiju mnogi su čuli prvi put.

"Uno Martin" je jedina firma u Jugoistočnoj Evropi i jedna od sedam evropskih fabrika koje od kevlara, karbona, stakla, bazaltnih vlakana prave specifična platna, koja  sa slojevitim strukturama imaju veću otpornost, elastičnost i izdržljivost.

"Tehnologija je nova i komplikovana, da bi se obučili za rad morali smo da idemo u Nemačku a njihovi stručnjaci dolazili su ovde", objašnjava Zoran Germaljević, radnik u proizvodnji.

Udeo energenata iz obnovljivih izvora u snabdevanju energijom u Evropskoj uniji gotovo se udvostručio u poslednjoj deceniji.

Pod pojmom obnovljivi izvori energije (OIE) podrazumevaju se izvori energije koji se nalaze u prirodi i obnavljaju se u celosti ili delimično, posebno energija vodotokova, vetra, neakumulirana sunčeva energija, biomasa, geotermalna energija i druge.

Korišćenje ovih izvora doprinosi efikasnijem korišćenju sopstvenih potencijala u proizvodnji energije, smanjenju emisija ugljen-monoksida, smanjenju uvoza fosilnih goriva, razvoju lokalne industrije i otvaranju novih radnih mesta.

Od ugradnje u beton, do pancira, tenkova multiaksijalni materijali se koriste i za pravljenje vetrenjača. Četiri petine svakog propelera čine upravo tkanine koje se prave u šabačkom Uno Martinu. U gradnji vetroparkova koji u proseku imaju od 70 do 120 vetrenjača, oni vide svoju šansu, ali i priliku za druge domaće proizvođače.

"Da bi strani izvođač projekta i proizvođač vetrenjača znao, država mora da kaže da u Srbiji privrednici mogu da prave metalne delove za konstrukciju, materijale, stubove ili nešto drugo. Na taj način bi vetrenjače i projekat od nekoliko stotina miliona ili milijardu evra bio jeftiniji, a deo sredstava bi ostao u Srbiji", naglašava Nebojša Martinović, vlasnik fabrike "Uno Martin". 

Vetrenjače bi bile jeftinije za 10 do 15%, a srpski privrednici bi uposlili nove radnike, kažu u "Uno Martinu" sa čijom firmom je Ministarstvo nauke i tehnologije potpisalo ugovor o saradnji na ispitivanju i usavršavanju nano-tehnologije. Od planiranih 2.000 tona godišnje uglavnom za domaće potrebe, iz njihovih pogona otpremljene su neznatne količine, jer se u Srbiji multiaksijalne tkanine i dalje uvoze.

Nastavak na RTS...