Izvor: Politika, 03.Maj.2009, 23:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Vetrenjača bez državnog „vetra”

Prvog juna ističe rok za utvrđivanje cene električne energije iz zelenih, obnovljivih izvora, upozorava Tomislav Papić, zamenik pokrajinskog sekretara za energetiku i predsednik Saveta za energiju vetra AP Vojvodine

Struja iz vetra? Da, ali... Tako bi ukratko mogao da glasi raport o jednom segmentu ulaska Srbije u alternativne izvore „zelene” energije.

Srbija je ugovorima koje je potpisala sa Evropskom unijom prihvatila obavezu da najkasnije do >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << 1. juna donese novi tarifni sistem kojim će utvrditi cenu električne energije iz takozvanih zelenih obnovljivih izvora.

–Nažalost, teško je pretpostaviti da li će ovaj posao moći da bude završen do tada, što donosi ozbiljne probleme firmama koje su već uložile nekoliko stotina hiljada evra u ispitivanja – kaže Tomislav Papić, predsednik Saveta za korišćenje energije vetra i zamenik pokrajinskog sekretara za energetiku.

Po rečima Papića, većina potencijalnih investitora je u fazi merenja vetra, neki su pri kraju jednogodišnjih merenja, a dva investitora („VPBC vetar” – Bela Crkva i „Velbori vind enerdži”– Kovin) ispunila su određene uslove i već su dobila energetske dozvole od Ministarstva rudarstva i energetike za gradnju vetroparkova, instalisane snage od 187, 5 megavata, odnosno 188 megavata. Sledeći korak je podnošenje zahteva za izdavanje građevinske dozvole Pokrajinskom sekretarijatu za arhitekturu, urbanizam i graditeljstvo.

Međutim, iako je Srbija proklamovala da do 2020. godine od ukupne proizvodnje električne energije 20 odsto proizvede iz obnovljivih izvora (vetra, sunca, otpada"), ostale su brojne prepreke.

– Podzakonska regulativa o merama podsticaja za povlašćene proizvođače „zelene” električne energije i cena proizvedenog kilovat-sata još nisu doneti. Pitanje obezbeđivanja balansne energije nije rešeno, država u ovom trenutku ne daje nikakve garancije investitoru, put za dobijanje građevinske, pa i upotrebne dozvole je dug i nejasno definisan – ističe Papić.

Cena „zelene” struje koja će se plaćati je najkontroverznije pitanje. Kilovat-sat dobijen iz vetrenjače je prilično skuplji nego iz klasičnih hidro i termo elektrana, tako da se postavlja pitanje ko će to plaćati. Predlog je da „zeleni” kilovat-sat košta 11,5 centi. (prosečna distributivna cena kod nas je oko 5,7 centi).

– Razliku neko mora da plati, ali se još ne zna ko. Država, potrošač, fondovi za obnovljivu energiju? Hoće li se dogoditi da investitori ispune sve svoje obaveze, potpišu sve potrebne papire, dobiju sve dozvole, izgrade prvi vetrostub, proizvedu prvi megavat, a da dotle država ne ispuni nijednu svoju obavezu, pa zbog toga neki već žele da odu jer smatraju da smo neozbiljni – kaže Papić.

Bogate države subvencionišu izgradnju vetroparkova. Nemačka, Austrija i Danska su na tom putu najdalje odmakle, a u svetu Kina i Indija kao i Kalifornija i Teksas. U nekim zemljama u regionu, kao na primer u Hrvatskoj, svaki potrošač godišnje plaća, kroz račun za utrošenu električnu energiju, oko trideset dodatnih kuna za „zelenu” energiju.

Srbija je pre četiri godine potpisala Ugovor o osnivanju Energetske zajednice jugoistočne Evrope i tako prihvatila obavezu primene direktiva vezanih za veće korišćenje obnovljivih izvora.

– Iako smo preuzeli obavezu da 2020. godine petinu naše proizvodnje električne energije podmirimo iz obnovljivih izvora, već sada je jasno da taj cilj ne možemo ostvariti. U najpovoljnijoj varijanti možemo dostići do 10 odsto proizvodnje iz vetra, malih hidroelektrana, biomase i solarne energije. Obnovljivi izvori sada učestvuju sa svega jedan odsto proizvodnje – ističe Papić i procenjuje da bi bilo više nego dobro ako dođemo i do 10 odsto proizvodnje do navedenog roka.

Razlozi su naravno u nedostatku novca: podizanje vetrogeneratora je skupo, jedan vetrogenerator od jednog megavata košta oko milion i po evra.

U svetu je na energiju vetra instalirano preko sto hiljada megavata (od toga 60.000 u Evropi), a procene su da će do 2010. godine biti instalirano 160.000 megavata, pre svega zbog velike ekspanzije u Kini i Indiji.

U Srbiji bi gradnjom vetrenjača moglo da se instalira najviše oko 1.000 megavata, dve trećine od toga u Vojvodini i trećina u istočnoj Srbiji. Radi poređenja, Hidroelektrana „Đerdap” ima 1.100 megavata. Ali pošto vetar ne duva cele godine, kroz vetrogeneratore bi se dobilo za trećinu manje nego od „Đerdapa”.

– Najrealnije je da se u naredne tri do četiri godine izgradi oko 200 megavata instalisane snage, za više u ovom trenutku nema mogućnosti – kaže Papić. -----------------------------------------------------------

Prvi ašov za godinu dana

Nekoliko ozbiljnih investitora došlo je u Vojvodinu u više banatskih i bačkih opština s namerom da za godinu dana zakopa prvi ašov i počne sa podizanjem vetrenjača za proizvodnju struje. Ako sve bude išlo po planu investitora, radovi bi trebalo da počnu dogodine u Kovinu, Beloj Crkvi, a možda i Inđiji, gde su stigli investitori iz Nemačke, odnosno Austrije.

Protokoli koji definišu početak potrebnih merenja i pripremne radnje za eventualnu izgradnju vetroparka potpisani su i sa investitorima i opštinama Šid, Pančevo, Alibunar, Irig, Kanjiža i Titel. Investitori dolaze iz Hrvatske, Austrije, Španije i Kanade.

Rok trajanja svakog vetroparka je oko 30 godina, a posle 15 godina na osnovu dogovora sa investitorom mogao bi da pripadne državi Srbiji.

-----------------------------------------------------------

Farma vetrenjača u Dunavu

Da bi utvrdili gde bi mogla da bude stacionirana farma vetrenjača u Beogradu, u Dunavu će biti postavljeni anemometri. Tamo gde se utvrdi da je snaga vetra veća od šest metara u sekundi biće postavljeni vetrogeneratori koji će Beograđane snabdevati strujom, najavljuje Miroslav Čučković, član Gradskog veća.

– Najbolja varijanta bila bi ukoliko bi se farma vetrenjača nalazila u blizini trafo-stanice „Beograd 20” jer bi odmah energiju prosleđivali na ovo postrojenje.– kaže Čučković.

D. Stevanović

[objavljeno: 03/05/2009]

Nastavak na Politika...