Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 29.Sep.2010, 14:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Veseli: Budućnost srpske poljoprivrede u stočarstvu
BEOGRAD -
Razvoj domaće poljoprivrede trebalo bi da se usmeri na stočarsku proizvodnju, ali će njena budućnost u velikoj meri zavisiti od mogućnosti plasmana stočarskih proizvoda na tržište Srbije i Evropske unije, izjavio je danas sekretar Udruženja poljoprivrede i prehrambene industrije Privredne komore Beograda Miodrag Veseli.
Na sednici Odbora udruženja poljoprivrede i prehrambene industrije u >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << Privrednoj komori Beograda, on je kazao da je stočarstvo u Srbiji u velikoj krizi, a broj grla opao je za dva do tri odsto na godišnjem nivou u poslednjih 10 godina.
"Naročito je nepovoljna situacija u govedarstvu, svinjarstvu i ovčarstvu", kazao je Veseli i dodao da je u 2009. godini ukupna vrednost realizovane stočarske proizvodnje u Srbiji iznosila oko 1.715 miliona dolara, sa učešćem od svega 30,5 odsto u ostvarenoj vrednosti ukupne poljoprivredne proizvodnje.
Upozoravajući da Srbija poslednjih godina postaje sve veći uvoznik svinjskog mesa, on je izneo podatak da je prošle godine uvezeno živih svinja za klanje u vrednosti od 6,3 miliona dolara.
"Godišnja potrošnja mesa po glavi stanovnika smanjena je na 45 kilograma, sa 65 kilograma od pre nekoliko godina", rekao je Veseli i istakao da su uzroci krize stočarstva nedovoljna sredstva u agrarnom budžetu, narušeni pariteti cena, smanjenje kupovne moći stanovništva, kao i neodgovarajuće funkcionisanje robnih rezervi.
Kao najintenzivniji vid stočarske proizvodnje u Srbiji, on je označio živinarsku proizvodnju, koja je u 2009. zabeležila rast za 29 odsto u odnosu na prosek 2000 - 2009. godina, što je pokazatelj značajnog njenog oporavka.
Veseli je naglasio da, i pored nezadovoljavajućeg broja grla stoke u odnosu na raspoložive obradive površine (0,3 uslovna grla po hektaru), postojeći stočni fond još predstavlja značajan razvojni resurs koji se može unaprediti.
On je predočio da je proizvodnja kravljeg mleka po grlu na godišnjem nivou veoma niska i da se prosečno kreće od 2.500 do 2.600 litara, dok je ta količina u zemljama EU upola veća.
"Glavni uzroci ovako lošeg stanja, pored neadekvatnog genetskog potencijala i nekvalitetne ishrane, kod individualnih proizvođača su loši uslovi držanja grla, odnosno štala kod kojih nije dovoljno rešen sistem ventilacije", rekao je Veseli.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
