Izvor: RTS, 22.Mar.2012, 14:53 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Veliki gubici zbog sive ekonomije
Jedan od najvećih problema srpske privrede je siva ekonomija koja čini više od 40 odsto bruto domaćeg proizvoda. To je dvostruko više nego u zemljama EU. Nelegalno uvezena roba nanosi milionske gubitke domaćim privrednicima.
Četrdeset odsto bruto domaćeg proizvoda srpske privrede dolazi iz sivih tokova, što je dvostruko više nego u zemljama Evropske unije. Prema procenama Unije poslodavaca, između >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << 500 hiljada i 700 hiljada radnika radi neprijavljeno, a tako zarađuje i 11 odsto zaposlenih.
Darko je radio neprijavljen u trgovini noćnu smenu tri meseca, a poslodavac prema njemu nije ispunio nijednu obavezu.
"Jednog dana kada sam otišao u radnju, nje više nije bilo tu. Vlasnik je samo otišao, bez para, bez ičega. Niti mi je dao prijavu, niti sam video dinara od njega", kaže Darko Ristić, PTT tehničar.
Prošle godine, inspektori su zatekli više od 6.000 zaposlenih na crno, a 4.300 njih je posle toga zasnovalo radni odnos. Uprkos tome, sindikati smatraju da je inspekcija rada neefikasna. Inspektori, pak, traže efikasniji rad sudova i izmene Zakona o radu.
"Potrebno je da na mestu rada stoje Ugovori o radu i da ti ugovori o radu budu overeni kod nekog od organa. Tako se sprečava mogućnost da se ugovori naknadno potpisuju i time obezvređuju naši nalazi", kaže direktor Republičke inspekcije rada Predrag Peruničić.
Zbog povećanja ulične, pijačne i internet prodaje neocarinjene robe nekontrolisanog kvaliteta, poslodavci traže praćenje robe od ulaska u zemlju do prodaje. Milica Koković, proizvođač dečje garderobe, kaže da je zbog nelegalnog uvoza tekstila iz Kine i Turske, promet opao za petinu.
"Roba koja je ušla nelegalno nije kontrolisana. Potrošač kupuje robu, a u stvari ne zna šta kupuju. Takođe, kad potrošač kupi takvu robu nema pravo reklamacije", napominje proizvođač dečje garderobe "Koko kids" Milica Koković.
Najviše zbog sive ekonomije gubi država koja ostaje bez poreza i doprinosa, i zanatlije i male firme koje ne mogu da izdrže nelojalnu konkurenciju.
Šteta za privredu meri se milijardama dinara, pa poslodavci traže efikasniji rad inspekcijskih službi i izradu jedinstvene baze podataka svih prestupnika u oblasti sive ekonomije.
U Italiji je uvođenje visokih novčanih i jednogodišnjih zatvorskih kazni smanjilo sivu ekonomiju za trećinu.
