Izvor: Politika, 11.Nov.2010, 00:13 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Već viđeno
EU bi se verovatno zadovoljila „punom saradnjom sa Haškim tribunalom”. Nama to nije dovoljno
Evropska unija prati i svake godine na isti način ocenjuje napredak svih država kandidata i potencijalnih kandidata za članstvo. Izveštaji Evropske komisije su iscrpni, prate se sve oblasti funkcionisanja društva i države. Komisija iznosi stotine pohvala i kritika. Zanimljivo je i da baš nijedna „zapovest” nije nova preporuka Evropske komisije. Citiraću, na primer, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << nekoliko rečenica iz prošlogodišnjeg izveštaja Evropske komisije: „Pravosuđe i dalje slabo funkcioniše”, „Puna saradnja sa tribunalom u Hagu ostaje međunarodna obaveza”, „Finansiranje političkih stranaka i sukobi interesa ostaju ozbiljni razlozi za zabrinutost”, „Nezavisna i regulatorna tela funkcionišu relativno dobro, unutar ograničenja koja im nameću nedovoljni resursi”, „Glavni razlozi za zabrinutost ostaju kontrola političkih stranaka nad mandatima poslanika”, „Ne postoji ni koordinaciono telo zaduženo za integrisanje azilanata u Srbiji”, „Romska populacija, naročito romska deca i žene, ostaje jedna od najugroženijih grupa u zemlji”, „Kontinuirano nepostojanje pravnog osnova sprečava pravilno pokretanje procesa restitucije”.
Ali da pretpostavimo da će „deset zapovesti” biti zaista najvažniji zadaci za Srbiju u sledećoj godini. Prvo što se vidi je da nijedan zahtev nije od juče, a mnogi su poznati godinama. Iz toga proizlazi da smo „ponavljači” i da nedopustivo slabo napredujemo. Zbog toga je sada važnije da se utvrdi čija je odgovornost to što se neke kritike iz godine u godinu ponavljaju, ko je to svojim činjenjem ili nečinjenjem doprineo da se dobar deo izveštaja Evropske komisije može prepisivati svake godine. To je važno jer obaveze za 2011. nisu (nova) izmišljotina evropskih birokrata nego bajati zadaci koje mi nikako da rešimo.
Koje je obaveze lakše, a koje teže ispuniti? Svaki problem je nezgodan na svoj način, ali mi se čini da su regionalna saradnja (uključujući i carinski pečat Kosova), azil, položaj Roma, pa i saradnja sa Hagom, više tehnički zahtevna, a manje suštinski sporna pitanja. Zvuči čudno (pa i tragikomično), ali vlast će se teže suočiti sa pitanjima poslaničkih mandata, finansiranja partija, restitucijom, pravosuđem, nezavisnim regulatornim agencijama. Šta je to što pomenuta pitanja čini teže rešivim od odnosa sa okolnim državama, pravima manjina i saradnje sa Hagom? To što bi se promenom aktuelnih privilegija i zatečenog stanja poremetila vertikala: partije – privilegovana preduzeća (privatna i javna) – sudstvo.
Iskustvo, naime, pokazuje da je držanje „partijske šape” nad poslaničkim mandatima, kadrovima u regulatornim agencijama, sudovima i javnim preduzećima ,,najpostojanija tekovina srpske demokratije”. Otud partokratija, otud potpuno nejasno finansiranje stranaka, odsustvo kredibilnih odluka regulatornih tela, otud odlaganje restitucije (jer treba rešiti problem zemljišta i vlasništva nad njim), vođenje socijalne politike preko javnih preduzeća. Sve dok je tako imaćemo pevače u upravnim odborima, nepostojeća preduzeća kao najveće finansijere stranaka i previše pojedenih ćevapa kao najvažnije otkriće godišnje revizije budžetskih rashoda.
Zbog toga treba pratiti izveštaje Evropske unije, koja, sa svim svojim manama, ukazuje na civilizacijske tekovine koje su i nama potrebne. Ne treba se nadati da će unija tokom sledeće godine insistirati baš na svim pomenutim obavezama. Verovatno bi se zadovoljila „punom saradnjom sa haškim tribunalom”. Nama to nije dovoljno, jer se time ne menja način upravljanja državom, nema strateškog zaokreta, bez čega nema ni ekonomskog boljitka za građane, što bi, u stvari, trebalo da bude i najvažniji cilj svake elite. Kada vidimo reformu te elite (od slobode mandata do nezavisnosti sudstva) više ćemo verovati i Evropskoj uniji. Do tada, izostajaće rešenja koja bi zaljuljala onu vertikalu, do nekog novog izveštaja, novih deset zapovesti i starih proroka.
Ekonomista, profesor univerziteta
Vladimir Vučković
objavljeno: 11.11.2010.
