Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 07.Okt.2011, 12:21 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Važniji datum pregovora od statusa kandidata
BEOGRAD -
Dobijanje statusa kandidata bez datuma za početak pregovora ne bi imalo veliki praktičan značaj za Srbiju, ali bi predstavljalo priznanje za sprovedene reforme i znak dobre volje u EU za približavanje Srbije, ocenili su stručnjaci za EurAktiv.
"Davanje nekoj zemlji statusa kandidata je jedan politički čin, znak dobre volje. Odluka da se počne sa pregovorima ima veću težinu zato što se tada >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << ide na prilagođavanje pravnog, ekonomskog i svakog drugog sistema zajedničkom pravu EU", navodi istraživač Nemačkog instituta za međunarodne odnose i bezbednost (SWP) Dušan Reljić.
Sa stavom da praktičan značaj statusa kandidata nije toliko veliki bez datuma pregovora složila se i Tanja Miščević, državna sekretarka u Ministarstvu odbrane Srbije i potpredsednica Evropskog porketa u Srbiji.
"Ono što je za mene jako važno jeste činjenica da statusom kandidata prelazite na jedan viši nivo u odnosima sa EU, odnosno korak ste dalje u procesu evropske integracije. Ako hoćete još više od toga - još jedan korak, potvrda svim procesima reformi koje su do sada ostvarene u Srbiji", kazala je Miščević.
"Naravno, status kandidata, bez dobijanja datuma za otvaranje pregovora daje manje energije za nastavak procesa integracija, ili za njegovo ubrzanje", kazala je ona.
Suština odnosa politička
Kada je reč o onome što Srbiju čeka u evropskim integracijama, Reljić je istakao da je reč o političkom procesu, koji i dalje kontrolišu zemlje članice, a ne zajedničke institucije.
"To je nešto što je i dalje potpuno pod političkom kontrolom zemalja članica", kazao je on i objasnio da o svakom koraku u procesu pristupanja odlučuje svih 27 sadašnjih članica.
Ritam integracija zato, ukazuje Reljić, u velikoj meri zavisi od političkog odnosa kandidata sa članicama EU, što se može videti i u "možda malo drastičnom primeru Turske", koja je postala kandidat 1999, pregovore počela 2005, a ministar spoljnih poslova te zemlje nedavno je rekao da bi bilo dobro da Turska u EU uđe 2021.
Čak i kada pregovori počnu, i dalje postoji niz mogućnosti da se proces blokira.
Pregovori su, naime, podeljeni na 35 poglavalja, a kako je ukazao Reljić, i na početku i na kraju svakog od tih 35 poglavlja zemlje članice EU se izjašnjavaju o tome da li smatraju da je zemlja koja želi da postane članica ispunila ono što je predviđeno tim poglavljem o pregovorima.
"Samo u toku pregovora postoji 70 prilika da se taj proces zaustavi", rekao je Reljić.
"Ne bih želeo da budem neko ko donosi loše vesti, ali suština odnosa je politička", kazao je on. Zbog toga je, kako je dodao, značajno da zemlje sa najvećom ekonomskom moći i uticajem, poput Nemačke, Francuske i Italije, imaju pozitivan stav, jer to može da dovede do ubrzanja.
Bilateralni odnosi poseban problem
Reljić dodaje da problem mogu da predstavljaju i bilateralni sporovi zemalja članica i kandidata.
"Toga se sećamo iz odnosa Slovenije i Hrvatske oko morske granice. To vidimo na primeru Makedonije i Grčke oko naziva zemlje, to vidimo u odnosu Kipra i Turske zbog severnog Kipra, a ima nagoveštaja da bi u nekom trenutku i Bugarska sa Makedonijom mogla da ima neke probleme oko statusa manjina", kazao je Reljić.
Miščević je kazala da bilateralni odnosi svakako mogu da utiču na evropske integracije, ali da i Evropska unija ima mehanizme pritiska za rešavanje problema i da se to pokazalo u sporu Hrvatske i Slovenije.
Sučeljavanje dva interesa
Pored te političke strane procesa, neophodno je uskladiti propise sa standardima EU.
"Pravna tekovina EU trenutno obuhvata oko 90 hiljada stranica. I vrlo je spor proces pretakanja zajedničkog prava EU u nacionalno pravo", kazao je Reljić.
"To ne moraju da budu neke velike teme, ustavne promene i tome slično, to može da bude nešto što ima veze sa svakodnevnim životom, recimo sistemom razvrstavanja smeća, prečišćavanjem vode, svim tim ekološkim standardima. Ili sa odvojenošću crkve i države, načinom na koji se obrazovni sistem konstituiše", rekao je on.
Reljić je istakao da na proširenje mogu da utiču i spoljni faktori, poput krize u evro zoni, zbog koje se članice fokusiraju na unutrašnje reforme.
Prilikom razmatranja evropskih perspektiva Balkana, po Reljićevom mišljenju, treba uzeti u obzir i dve suprotstavljene težnje - da se nastavi širenje kako bi se povećala stabilnost i bezbednost Evrope, a da se pri tom ne dozvoli da institucije postanu nefunkcionalne u slučaju proširenja na veliki broj zemalja.
"Tu se onda sučeljavaju dva interesa - interes da se stabilnost Evrope ojača, s jedne strane. S druge strane bojazan da prenapregnute institucije EU ne bi mogle da podnesu povećanje od 35 ili 36 članica i da bi to dovelo do disfunkcionalnosti", kazao je Reljić za EurAktiv.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
