Izvor: Vostok.rs, 15.Okt.2012, 11:19 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Važna nedelja za sudbinu EU
15.10.2012. -
Predstojeći 15. oktobra u Luksemburgu susret ministara inostranih poslova zemalja-članica EU otvoriće važnu za sudbinu čitave EU akcionu nedelju. Ona će biti završena samitom EU 18.-19. oktobra, koji mora ne samo da odredi mehanizam daljih antikriznih akcija u finansijsko-ekonomskoj sferi, već i pruži odgovor na važna politička pitanja. Glavno od njih je povezano sa identitetom EU u današnjim >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << uslovima: Da li je on precizan mehanizam ili bezobličan «interesni klub» sa izraženim linijama unutrašnjeg raskola? Komentar našeg posmatrača Petra Iskenderova.
Međunarodna poslovna situacija ne doprinosi predstojećim forumima EU. Međunarodna rejtinška agencija Standard & Poor’s smanjila je dugoročni rejting Španije za dva stepena. Dakle, njene državne obveznice su za korak od nivoa «smeća».
Još je opasnije za evrozonu i inače EU, što su eksperti agencije dali negativnu prognozu za budućnost, istakavši rast rizika za španski budžetski sistem zemlje u uslovima produbljivanja ekonomske i političke krize. Međutim, ministri, koji će se okupiti u Luksemburgu, moraće da razmotre tužnu finansijsku realnost još i sa čisto političkog gledišta – u vezi sa perspektivama učlanjivanja u EU novih članica. Redovni izveštaj Evrokomisije je sastavljen maksimalno uvijeno da ne bi kandidati pomislili da je EU umorna od širenja. Međutim, činjenica je – nikakve nove obaveze po tom pitanju Evrokomisija, u svakom slučaju za narednu godinu, nije preuzela. To može da rezultira daljim rastom evroskepticizma, jer je širenje EU bilo od velikog političkog značaja u smislu stabilizacije situacije u opširnom regionu Istočne Evrope, - istakao je u intervjuu Glasu Rusije šef odelenja političke integracije Instituta Evrope RAN Nikolaj Kavešnikov.
- Velika je zasluga EU što se postsovjetska Evropa nije pretvorila u zonu velikog konflikta poput Jugoslavije. EU je otvorila vrata zemljama Istočne Evrope. Ona je od njih tražila i stabilizaciju međusobnih odnosa. Dakle, širenje EU je svojevremeno odigralo veliku političku stabilizirajuću ulogu.
Danas o takvoj ulozi opterećena dugovima problematičnih zemalja EU može samo da sanja. U slučaju Grčke EU uglavnom pokušava da reši populističke socijalno-ekonomske greške prethodnih vlada, u slučaju Španije i njenog odbijanja međunarodne pomoći preovlađuju politički motivi. Traže obazrivost složeni odnosi s liderima katalonske autonomije, koji ne kriju nameru da iskoriste krizu radi širenja svojih punomoćja. I u drugoj nemirnoj autonomiji – Baskoniji - snažna su slična raspoloženja. Tamo će 21. oktobra biti održani vanredni regionalni izbori, pre njih vlada Rahoja očito nije naklonjena da preduzima neke odlučne akcije. Za sada učinkovost desetogodišnjih obveznica od 7 odsto, iza kojih će evropski instituti dobiti formalno pravo da tretiraju situaciju u Španiji kao preddefoltnu.
Izvor: Glas Rusije, foto: © Flickr.com/fdecomite/cc-by
