Izvor: Politika, 14.Jan.2011, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vaclav Klaus, Evropa i EU
Sledećih dana u posetu Srbiji dolazi češki predsednik Vaclav Klaus, jedan od njenih prijatelja i veoma zanimljiva politička ličnost koja malo koga ostavlja ravnodušnim. U moru bezličnih političara koji ponavljaju uobičajene parole Klaus deluje kao visoki intelektualac kritičke orijentacije. Ima svoje mišljenje o svim bitnim savremenim problemima i uopšte ga ne krije.
Po ubeđenju je klasičan liberal: budući da potiče iz bivše komunističke zemlje, izuzetno mu je stalo do >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << zaštite sloboda, i pojedinca i nacionalnih država, i ne prihvata njihovo ograničavanje ni iz kakvih razloga, a posebno ne onih loših. Kao ekonomista, zastupnik je slobodnog tržišta i protiv širenja državne regulacije. Razmišlja strateški i razvija prijateljske odnose sa Rusijom i Kinom, što mu se ponegde zamera, jednako kao i protivljenje proglašenju nezavisnosti Kosova i celoj politici prema Srbiji povodom Kosova. Ne veruje ni u savremenu mantru globalnog zagrevanja ljudskog porekla i time izaziva kritiku moćnog ekološkog lobija.
Ono što Klausa najviše razlikuje od većine kolega ne samo iz istočne, veći zapadne Evrope jeste složen stav prema Evropskoj uniji. Nazivaju ga često evroskeptikom, što, precizno govoreći, nije tačno. On jeste skeptik prema Evropskoj uniji onakvoj kakva je i u kom se pravcu razvija, ali ne i generalno prema ideji evropskog povezivanja.
Klausovi stavovi prema evropskim temama najjasnije su izraženi u knjizi Evropa i EU, koja je prošle godine objavljena i u srpskom prevodu. Radi se o zbirci tekstova nastalih u rasponu od gotovo dve decenije, pisanih različitim povodima i namenjeni različitoj publici.
Osnovna tema za Klausa je suštinski karakter Evropske unije: šta se hoće od političke integracije i da li je ona linearan proces koji će sve više napredovati u svim oblastima do stvaranja centralizovane države ili ne. U toj večnoj dilemi između nemačko-francuske orijentacije na produbljivanje i britanske na proširivanje EU Klaus je svakako na strani ovih drugih.
Klaus ne želi evropsku superdržavu koja bi se nosila sa američkim ili azijskim izazovima, već očuvanje nacionalnih država u svoj njihovoj različitosti. Ne prihvata evropsku federaciju u kojoj se postojeće države suštinski svode na federalne jedinice ili čak regione, budući da to podrazumeva nasilnu unifikaciju, homogenizaciju, standardizaciju evropskog prostora, već želi očuvanje identiteta svake države i svakog naroda.
Posebno mu smeta briselska birokratija. Prvi razlog je njena izrazita regulatorna ambicija, tj. neliberalna težnja da se reguliše socijalni i ekonomski život u velikoj meri – od tzv. socijalnih prava, koja narušavaju opšta ljudska, građanska, do trgovinskih, industrijskih i sličnih antitržišnih politika. Drugi razlog je njen demokratski deficit, odnosno činjenica da se ne bira na izborima nego imenuje. To što nema demokratski legitimitet čini je neodgovornom građanima i narodima Evrope, a što je usmerava na nepolitičko, tehničko i pragmatičko delovanje, uz negiranjeklasičnih političkih mehanizama. I treće, nervira ga nametnuta politička korektnost, gde se slobodno kritičko preispitivanje puta kojim ide Evropa predstavlja kao izdaja evropskih ideala, a onaj ko to pokuša kao čovek opasan po interese građana.
I šta je Klausov cilj? Kako reče, Evropa ekonomske slobode, Evropa malih vlada koje ne proširuju svoju moć, Evropa bez državnog paternalizma, Evropa bez pseudomoralističke korektnosti, Evropa bez intelektualističkog snobizma i elitizma, Evropa bez nadnacionalnih i celokontinentalnih ambicija. Jedna liberalna, kosmopolitska Evropa oslonjena na evolutivnu integraciju, što znači na slobodu kretanja ljudi, robe i kapitala, na konkurenciju pravila, politika i zakona, pa i konkurenciju kultura i obrazaca ponašanja. Zasnovanu na saradnji i prijateljstvu, bez svemoćnog Brisela i nepotrebne unifikacije.
Istorija je, bar za sada, izgleda dala za pravo Klausu. Projekt evropskog ustava je neslavno propao, a usvajanje njegove razvodnjene verzije bilo je moguće samo nedemokratskim izbegavanjem referenduma. Tekuća finansijska kriza ogolila je slabosti konstrukcije Evropske unije. Ponovo se otvaraju pitanja identiteta EU i principa na kojima (bi trebalo da)počiva. Evroentuzijazam je splasnuo i sve više ih se pita hoće li ovakva Unija preživeti ozbiljne izazove.
Boško Mijatović
objavljeno: 15.01.2011.
