Izvor: Vesti-online.com, 03.Jan.2014, 13:00   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Uterivanje batine

Iako se Srbiji smeši početak pregovora sa EU, a demokratski izabranici narodu uteruju optimizam o nedvosmisleno boljem životu širom dirigovane srpske medijske scene, pametnom čoveku dolazak 2014. godine može da bude povod za svašta, osim za slavlje i radovanje, posebno ako je Srbin ili živi u Srbiji.

dr Radivoje Petrović

Tako smo ličnim izborom ološ-elite, kako sve češće zovu srpske političare i njihove satrape, dovedeni u krajnje blesavu situaciju: >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << hrlimo s radošću u društvo iz koga mnogi koji su već tamo žele da izađu, a oni koji su nedavno ušli već shvataju da je reč o prevari, jer su ulaskom u Evropu dobili batinu bez šargarepe.

U svetlu uterivanja batine, sa zebnjom se razmišlja o tome šta Srbiju i Srbe očekuje u pristigloj godini. Mimo propagandnog evropskog maltretiranja na sceni su uglavnom dve opcije, politička neutralnost ili vidno približavanje Rusiji, obe sa zajedničkim predznakom da za Srbe u EU nema sreće. Iskustvo koje drugi, pa i Srbija, imaju u tom smislu, najbolje potvrđuje istorijsku prevaru naroda Evropom, koju ovih godina sprovode demokratski i napredni političari iz prestonog Beograda, dok narod nema priliku da o tome kaže šta stvarno misli.

Kada je 2008. godine požutela vlast DS krenula sa Evropom bez alternative stopa nezaposlenosti u Srbiji bila je 13 odsto. Danas je ta cifra skoro duplo veća i iznosi 24 odsto. Istovremeno, u to doba Srbija je bila zadužena 8,5 milijardi, a danas dug iznosi zastrašujućih 20 milijardi evra, čemu su opipljiv doprinos dali i na vlasti friški naprednjaci, nastavljajući pogubnu politiku bez alternative.

Za datum kojim se prigodno dičimo dali smo Kosovo, ukidanjem carina na hranu sahranjujemo domaću poljoprivredu, a kada se tome doda da nam EU uz podanički odnos domaće ološ-elite razbija zemlju, ukida tradicionalne vrednosti i ekonomski nam pustoši državu, logično je zapitati se kuda ide ova zemlja. Hrvatska, posle ulaska u EU, prema svedočenjima kompetentnih analitičara, nalazi se u kolektivnoj depresiji u kakvoj nikada nije bila. Umesto sreće za većinu, shvatili su da su obećanja i fondovi EU samo mit, izvoz je pao, uvoz se povećao, dug je nastavio da raste, petogodišnja recesija ne jenjava, pa je stopa zaposlenosti na realnih 49 odsto.

Srbija još ima svoju šansu, jer Hrvati su ušli da bi tek onda shvatili! U Srbiji se nerado zvanično govori o zemljama poput Islanda, koji je prekinuo pregovore i odustao od EU, Britanije koja organizuje refenrendum za izlazak iz EU, ili Jermenije i Ukrajine koje su prekinule pregovore o pridruživanju evropskoj porodici. Sve to navodi na zaključak da bi racionalna i efektna politika u Srbiji morala da uspostavi dijalog sa narodom, tim pre što se u najvećem broju anketa koje nisu dirigovane pokazuje duboka podeljenost srpskog društva kad je reč o odnosu prema Evropi, odnosno konstantna većina onih koji su svesni da nam je ovakav podanički odnos naneo više štete nego koristi, pa bi ga valjalo preispitati.

Zloupotrebljavajući primetnu činjenicu da umoran, gladan, iscrpljen i apatičan narod ćuti i trpi sve posledice političkih egzibicija izbornih pobednika, zaboravljeno je da bi se Srbija probudila ako bi se na političkoj sceni pojavila mogućnost široke nacionalne debate: da li je njena sudbina EU, Rusija ili politička neutralnost sa prioritetom srpskog interesa. Teško je ne složiti se da bi referendum o tome bio svojevrsni znak državničke mudrosti, sveopšteg pomirenja i demonstracija poverenja u građane i narod koji, na kraju, ipak plaćaju račun svake vlasti.

Umesto toga, danas, na početku 2014. godine svedoci smo rasprava trebaju li nam ili ne izbori, kao da je to ključno za Srbiju. Utoliko je zadatak opozicije posle evropskog slavljeničkog mamurluka da se fokusira na bitku za nacionalnu debatu o budućnosti Srbije i natera vlast na takav potez. Sve drugo završiće se kao - uterivanje batine.

Nastavak na Vesti-online.com...