Izvor: S media, 09.Dec.2010, 15:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Usvojena Dunavska strategija
Evropska komisija usvojila je danas u Briselu Dunavsku strategiju, a potredsednik Vlade Srbije Božidar Djelić je tim povodom rekao da će ta strategija, na čijoj je izradi Srbija radila više od godinu dana, biti od velike koristi za gradjane i privredu.
Strategiju je na konfereciji za novinare u Briselu predstavio komesar za regionalnu politiku Johanes Han, i uputio je na usvajanje Savetu Evropske >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << unije i Evropskom parlamentu.
"Dunavska strategija će privući veoma značajna sredstva iz evropskog budžeta i biće od velike koristi ne samo za 24 priobalne opštine nego i za 80 opština u Srbiji koje su u slivu Dunava, odnosno koje su povezane sa Savom, Tisom, Timokom i Moravom", rekao je Djelić.
Prema njegovim rečima, Srbija se kandidovala da sa jednom zemljom članicom koordinira domen infrastrukture Dunava, ekonomije znanja, turizma, medija kroz Radio televiziju (RTV) Vojvodina i domen bezbednosti.
"Očekujemo da će se u nedeljama koje dolaze, dok se o strategiji raspravlja sa zemljama članicama, Evropskim parlamentom i drugim zemljama Evropske unije, predlozi Srbije usvojiti", naveo je Djelić.
On je dodao da ne treba očekivati odmah veliku finansijsku "injekciju" mada je Srbija odvojila 18,5 miliona evra za projekte kao što je revitalizacija golubačke tvrdjave, infrastrukture u Velikom Gradištu i drugim podunavskim opštinama.
Dunavska strategija se odnosi na države dunavskog sliva i njihove neposredne susede - Nemačku, Austriju, Slovačku, Češku, Madjarsku, Sloveniju, Rumuniju i Bugarsku, u okviru EU, i na Hrvatsku, Srbiju, BiH, Crnu Goru, Moldaviju i Ukrajinu.
Komisija je Dunavsku strategiju razvila na osnovu zvaničnog zahteva Saveta EU od 19. juna 2009. godine u kojem se navodi da bi "održivi razvoj ovog regiona trebalo da se sprovodi na osnovu temeljnog i integrisanog pristupa specifičnim izazovima sa kojim se suočavaju individualni regioni".
Očekuje se da Savet EU i EP zvanično usvoje strategiju sredinom naredne godine, u vreme madjarskog šestomesečnog predsedavanja EU.
Glavni cilj Dunavske strategije je veći prosperitet, bezbednost i mir za stanovnike regiona, pre svega kroz jačanje prekogranične, transregionalne i transnacionalne saradnje i koordinacije.
Djelić: Povećanje budžeta za nauku
Strategiju će nositi tri osnovna stuba - poboljšanje medjusobne povezanosti, pre svega u oblastima saobraćaja, energije i informacija, zatim očuvanje životne sredine i zaštita od prirodnih katastrofa i, na kraju, jačanje potencijala za društveni i privredni razvoj.
U okviru razvoja i osmišljavanja ove strategije, u Beogradu je 27. septembra održan sastanak na kojem su učestvovali visoki predstavnici EU, podunavskih zemalja i medjunarodnih finansijskih organizacija i koji je za glavnu temu imao razradu načina finansiranja ove strategije.
Đelić: Obrijaću glavu čim uđemo u Evropsku uniju!
Predstavnici Evropske komisije tom prilikom naglasili su da za ovu strategiju neće biti izdvojena posebna sredstva, nego da se ona oslanja na koordinirani pristup, sinergijski efekat i na efikasnije korišćenje postojećih instrumenata i fondova EU, odnosno na strukturne fondove EU kao što su Evropski fond za regionalni razvoj (ERDF) i Pretpristupni instrumenti (IPA), kao i kroz kredite Evropske investicione banke i Evropske banke za obnovu i razvoj.
(Tanjug)
