Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 02.Sep.2015, 13:23   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Uskoro plan EU za rešenje izbegličke krize

Evropski komesar za pitanja migracija Dimitris Avramopulos najavio je novi plan o raspodeli izbeglica u članicama EU, kao i predloge o ubrzanoj proceduri deportacije onih kojima je azil odbijen, istakavši da nema razloga za promenu Šengenskog sporazuma.

On je u intervju Rojtersu najavio da će Evropska komisija izneti nove predloge ministrima unutrašnjih poslova EU na vanrednom sastanku 14. septembra, >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << pet dana pošto predsednik EK Žan-Klod Junker predstavi planove Evropskom parlamentu u sredu.

"Većina zemalja želi da da doprinos", rekao je on i dodao da su neke koje su se tome malo protivile, promenile mišljenje zato što "sada shvataju da ovaj problem nije problem drugih zemalja, već i njihov".

Avramopulos je, međutim, naglasio da neće biti promene Šengenskog sporazuma koji je ukinuo granične kontrole na mnogim unutrašnjim granicama Unije - uprkos pozivima za njegovu promenu radi sprečavanja priliva migranata.

Kada je reč o pilot šemi EK koja predlaže da se 40.000 tražilaca azila "relocira" iz Italije i Grčke u druge članice EU i da se prihvati 20.000 izbeglica sa strane, Avramopulos veruje da će se njenim donošenjem uspostaviti trajni sistem.

"Priliv je povećan. Ako se ova šema pokaže delotvornom, onda ćemo u budućnosti imati trajan sistem", rekao je on.

Pohvalivši Nemačku zbog toga što prednjači u prihvatanju Sirijaca, Avramopulos je ukazao da neke vlade treba da prestanu da budu u zabludi da će ako naprave ustupke prema našoj politici, podstaći populističke pokrete.

"Ne, moramo da budemo hrabri", istakao je on.

Ubrzanje deportacije onih kojima je azil odbijen

Zajedno sa predlozima za sigurniji, pravni način zbrinjavanja više ljudi kojima je potrebno utočište, Komisija će ponuditi vladama EU nove predloge o ubrzanju procedure deportacije onih kojima je azil odbijen.

Manje od polovine onih koji ne dobiju azil, uglavnom iz siromašnijih ali stabilnih zemalja koji dolaze u Evropu u potrazi za poslom, zapravo su deportovani, rekao je Avramopulos dodavši da mnogi drugi izbegavaju zvanične provere.

Prema njegovim rečima, tako sistem ne može da funkcioniše. Ali nova žarišta u Italiji, Grčkoj i možda Mađarskoj će ubrzati procedure obrade zahteva za azil i primeniti pravila EU.

"Oni kojima je potrebna međunarodna zaštita, dobiće je. Ali oni drugi, kojima ne treba zaštita, biće vraćeni", objasnio je on.

Komisija priprema takođe i listu "sigurnih" zemalja čijim državljanima će zahtev za azil biti odbijen po ubrzanom postupku.

Neki od onih koji budu proterani mogli bi da imaju koristi od "programa dobrovoljnog povratka" jer neke agencije nude finansijsku i drugu pomoć, naveo je on i dodao da će za one koji ne sarađuju, strategija Komisije uključivati i "prisilniju primenu pravila EU "uključujući eventualni pritvor".

Nije Šengen problem - ne sme doći do "re-nacionalizacije"

Avramopulos je odbacio ideju o promeni Šengena zbog problema na spoljnim granicama EU istakavši da takve priče pokazuju koliko je kriza zapravo test za rukovodstvo EU i sposobnost evropskih institucija da stvore kolektivan pristup.

"Nije Šengen problem. Ova kriza je test u odnosima evropskih institucija sa državama članica", rekao je on i dodao da ne sme doći do "re-nacionalizacije".

"Zato što bi to moglo da bude početak kraja svih dostignuća koja smo svi stvorili u poslednjih 50 godina", poručio je evropski komesar.

Nemački ministar za ostanak obrazovanih izbeglica

Istovremeno, nemački ministar rada Andrea Nales izjasnila se za mogućnost trajnog ostanka u zemlji visoko obrazovanih i onih izbeglica, koje su se u Nemačkoj školovale i stekle diplomu.

"Onaj ko ovde stvarno završi školu, jeste dobro integrisan, govori nemački jezik, ima ovde perspektivu i zato bi ovde trebalo da ima pravo i da trajno ostane", rekla je Nales danas nemačkoj televiziji ZDF i dodala da, međutim, postoji otpor takvoj ideji, naročito u nemačkim pokrajinama.

Nales je juče najavila da je za sledeću godinu za investicije u socijalni život izbeglica potrebno dodatnih 3,3 milijarde evra, a danas je izrazila nadu da će ministar finansija Volfgag Šojble ta sredstva i odobriti.

"Verujem da ćemo se dogovoriti", rekla je Nales.

Nemačka ce za pokrivanje socijalnih izdataka za izbeglice i njihovu integraciju u sledećoj godini uložiti dodatnih od 1,8 do 3,3 milijardi evra, izjavila je Nales i iznela procene da bi u 2019. godini troškovi za socijalna davanja i integraciju izbeglica mogli da budu preko sedam milijardi evra.

"Naš cilj bi trebalo da bude da ljudi, koji ovde dođu, budu osposobljeni da rade", rekla je ona, prenose mediji.

Nemačka je preplavljena izbeglicama, a kancelar Angela Merkel je za 24. septembar najavila novi program kojim bi trebalo da se izbegličko pitanje brže i efikasnije rešava, a odbijeni vraćaju što brže u zemlje svog porekla.

To se, kako navode mediji, odnosi pre svega na azilante sa Balkana, koji skoro da ni nemaju nikakvu šansu da ostanu u Nemačkoj. Oni se skoro u sto odsto slučajeva vraćaju u zemlje svog porekla, prenose mediji.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...