Izvor: Blic, 14.Jun.2010, 02:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Uprava za siguran posao
Na pitanje gde bi voleli da rade po završetku školovanja, gotovo bez izuzetka beogradski srednjoškolci, kažu da bi hteli da se zaposle bilo gde u gradskoj ili državnoj upravi. Želju da jednog dana pokrenu svoj biznis izrazilo je svega 4,5 odsto dečaka i devojčica, što je daleko ispod proseka u Evropskoj uniji, gde čak svaki peti đak završava školu sa ciljem da jednog dana osnuju svoju firmu.
Istraživanje >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << koje su sprovele nevladine organizacije, a u kome su učestvovali đaci i mlađi od 30 godina sa Vračara, Palilule i Novog Beograda, pokazalo je da se samo zaposlenje kod države doživljava kao sigurno, dobro plaćeno i perspektivno. Svega 4,5 odsto mladih želi da pokrene svoj biznis, što je, smatraju privrednici, alarmantno i ne obećava brži oporavak privrede.
- Bio bih najsrećniji kad bih uspeo da uđem u državnu službu ili neko javno i komunalno preduzeće. Posao je siguran, a i plate su dobre. Moj rođak radi u „Gradskom stambenom" kao tehničar i ima desetak hiljada veću platu od moje mame koja je komercijalista u jednoj privatnoj firmi. Tata je imao privatnu firmu koja je „pukla" i sad ne može da se zaposli nigde jer ima 47 godina – iskren je Petar Tišma, učenik Elektrotehničke škole „Nikola Tesla".
Da mlade najviše interesuje rad u javnom sektoru potvrđuju i u Nacionalnoj službi za zapošljavanje. U internim anketama većina traži državni posao, a jako mali broj njih pokazuje želju za programe samozapošljavanja.
- Mladi nisu voljni da rade u privatnom sektoru. Kažu da je taj posao nesiguran i uglavnom slabo plaćen. Takođe, retko dolaze na programe samozapošljavanja kako bi konkurisali za bespovratnu pomoć od 160.000 dinara. Generalno više ih interesuje naš projekat „Prva šansa", jer u tome vide šansu da se posle u tom preduzeću i zaposle – priča Snežana Kragulj, savetnik za zapošljavanje.
Nasuprot srednjoškolaca u Beogradu, njihovi vršnjaci u Evropi maštaju o pokretanju sopstvenog biznisa. Svaki peti đak želi da osnuje svoju firmu, a još 15 odsto njih intenzivno razmišlja o tome. Zemljama Evropske unije vlasti mnogo ulažu u jačanje preduzetničkog duha kod mladih. Obrazovanje je u velikoj meri prilagođeno potrebama privrede, a u đaci u srednjoj školi imaju praktičnu nastavu u preduzećima. Na taj način oni direktno učestvuju u radnom procesu i plaćeni su za rad koji u tim firmama obavljaju. Tako se neposredno upoznaju sa funkcionisanjem tržišta i postaju svesni važnosti novca. Pokušaj da se stvari promene predstavlja osnivanje virtuelnih omladinskih preduzeća.
- Nikad nisam razmišljala o tome da ja jednog dana osnujem firmu. Ali od kako imam predmet preduzetništvo, počela sam da razmišljam o tome. U školi imamo virtuelno preduzeće, a učestvova sam i na raznim takmičenjima. Tek kada sam sa timom pobedila na republičkom takmičenju i otišla u Brisel na međunarodno nadmetanje shvatila sam koliko je teško voditi firmu. Međutim, bilo mi je jako uzbudljivo. Ipak, ako ne budem uspela da se zaposlim u državnom sektoru, razmisliću o pokretanju biznisa. Bar sam naučila kako se to radi, šta je sve potrebno i kako izgleda biznis plan. I to je nešto – priča Jovana iz Prve beogradske gimnazije.
Budžet mora i da se puni
Pokazalo se da mladi u školskoj klupi provedu 16 godina, ali da o biznisu ne znaju ništa. I ono što znaju je na nivou nagađanja.
Problem je što ne znaju kako tržište funkcioniše, kako se piše biznis plan, kako se registruje firma i vode knjige. Takođe, u startu oni nemaju dovoljno kapitala da iznajme prostor, unajme knjigovođu. Mi im omogućavamo da ne misle o svemu tome dok ne stanu na noge. Da ne bi svi pali na državne jasle i da bi se budžet punio, a ne samo praznio obrazovanje mora da se približi privredi – kažu u Poslovno-tehnološkom inkubatoru tehničkih fakulteta.
