Izvor: RTS, 12.Jan.2011, 08:52 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Upotreba genetski modifikovane hrane
Zakon koji zabranjuje proizvodnju i promet genetski modifikovanih organizmima za sada se ne menja, tvrde u Ministarstvu poljoprivrede.
Potpredsednik Vlade Božidar Đelić, posle nedavne posete Briselu, najavio je da predstoje izmene zakona, kojima će biti bolje regulisan status genetski modifikovanih organizama. To je bilo dovoljno da počnu spekulacije da li eventualne izmene znače da će Srbija dozvoliti uvoz i upotrebu genetski modifikovane hrane.
Spekuliše se >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << da su izmene Zakona o genetski modifikovanim organizmima uslov za ulazak u Evropsku uniju i Svetsku trgovinsku organizaciju. U resornom ministarstvu, međutim, kažu da se zakon koji zabranjuje proizvodnju i promet takvih proizvoda za sada ne menja i da će ukoliko do toga dođe javnost biti obaveštena.
Ministar poljoprivrede Saša Dragin kaže da na takav način štitimo našu proizvodnju, jer odrednica Srbije je proizvodnja koja je zdrava, prirodna, koja je organska.
"Zakon koji važi u Evropi je takav da nijedna genetski modifikovana namirnica nije dozvoljena za ljudsku ishranu, prema tome ne moramo da se brinemo oko toga", kaže Dragin.
Protivnici ukidanja zabrane upozoravaju da je negativna posledica uzgoja genetski modifikovanih organizama to što bi domaće kulture i genetski potencijal nekog područja mogli biti uništeni, a poljoprivrednici osuđeni na uvoz genetski modifikovanog semena.
Profesor Poljoprivrednog fakulteta Tomislav Živanović objašnjava da će, ako koristimo određene gene koji rešavaju problem insekata, sigurno neki izuzetno korisni insekti u tom slučaju nastradati hraneći se polenom.
Posledice po zdravlje ljudi
Još važnije je pitanje kakve bi posledice korišćenje takve hrane imalo na zdravlje ljudi. Polemike među naučnicima traju već dve decenije.
"Postoji visoka zavisnost između korišćenja genetski modifikovane hrane i pojave alergoloških i drugih toksikoloških oboljenja, slabljenje imuniteta, problema sa organima koji su pročišćivači kao što su jetra i bubrezi, pa do mnogo složenijih bolesti", kaže Miladin Ševarlić, agroekonomista.
Jovanka Miljuš-Đukić, iz Laboratorije za molekularnu biologiju biljaka, kaže da pravih činjenica da je to štetno nema, kao što znamo da su štetne hemikalije i dioksin.
"Alergija je ono što može da se desi usled konzumiranja genetski modifikovane hrane. Do sada se dešavalo u praksi od kada su na tržište pušteni genetski modifikovani organizmi da su neki proizvodi povučeni, jer su izazvali povećanu pojavu alergije", kaže Jovanka Miljuš-Đukić.
I dok su u Sjedinjenim Američkim Državama milioni hektara pod genetski modifikovanim kulturama, EU ne dozvoljava njihov uzgoj. Za sada je u Evropi dozvoljena samo upotreba sojine sačme od genetski modifikovane soje.
Na deklaraciji jasno mora biti navedeno da je reč o proizvodu od genetski modifikovanih organizama. U Srbiji je, tokom prošle godine, na 98 parcela otkriven uzgoj genetski modifikovane soje, a protiv odgovornih lica podnete su krivične i prekršajne prijave.
.jpg)
