Izvor: Politika, 08.Dec.2011, 23:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ukrajinski „dan D”
Članstvo u EU je izbor: ili ćete sopstvene probleme rešavati sami, ili u zajednici
Za Ukrajinu je 19. decembar „dan D” jer Evropski savet tada treba da odluči da li je bivša sovjetska republika spremna da postane kandidat za ulazak u Evropsku uniju. U Kijevu se nadaju pozitivnom odgovoru.
Reč je o zemlji koja po veličini svoje teritorije pojedinačno prevazilazi sve članice unije, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ima blizu 50 miliona stanovnika, stabilnu privredu...
Prijem Ukrajine u EU bio bi strateški potez za obe strane.
O svemu navedenom razgovarali smo sa ukrajinskim ambasadorom u Srbiji, gospodinom Viktorom Nedopasom.
Šta bi za Ukrajinu značilo članstvo u EU?
To je izbor: ili ćete sopstvene probleme rešavati sami, ili u evropskoj zajednici. Zato je važno ući u članstvo, kako bismo i u teškim vremenima osećali podršku drugih. Mi se, na žalost, nalazimo tek na početku ulaska u EU i prvi zadatak nam je potpisivanje Sporazuma o asocijaciji, ono što je Srbija uradila još pre neku godinu. Jedno od pitanja o kojima smo razgovarali sa Briselom je rok važenja ovog sporazuma. EU je insistirala da on bude bez rokova, a mi da mu važnost ne bude više od 10 godina. Toliko vremena je dovoljno da Ukrajina ispuni tražene uslove.
Postoje naznake da bi EUmogla da krene putem podela na uticajne i manje uticajne članice.Gde bi tu bilo mesto Ukrajine?
Podela na „staru i novu”, ili „manje razvijenu i više razvijenu” Evropu već je kritikovana i kod nas i u EU. Lisabonskim sporazumom nije predviđena bilo kakva slična podela. Osnovni princip je da su sve države ravnopravne.
Imajući pomenuto u vidu,da li je sada pravi trenutak za kandidatski status u zajednici koja ima toliko problema?
Ničiji problemi nisu nastali iz članstva u EU. Najveća krivica pada na rukovodstva tih zemalja koja su i planirali makroekonomske pokazatelje. Ali, da su Grčka, Italija, Španija, Portugalija bile van EU sigurno bi teže podnele sadašnje probleme. Podrška drugih članica, kao i formiranje stabilizacionog fonda, svedoči o tome da su osnovni principi EU o međusobnoj podršci – korisni.
U planovima ruskog premijera Vladimira Putina, Ukrajina figurira kao potencijalni član Evroazijske unije.
Rusija ima puno ideja u vezi sa reintegracijom zemalja bivšeg SSSR-a. Kada je reč o Ukrajini treba razlikovati političku integraciju od ekonomske. Nama politička integracija, za sada, nije interesantna, pošto smo usmereni na EU. Slično je i sa odnosom prema Carinskoj uniji, koja deklariše ekonomske principe, a u stvari je politička organizacija.
Ukrajina je istakla i kandidaturu za članstvo u NATO. Ta kandidatura je trenutno „zamrznuta”.
U spoljnoj politici Ukrajine jasno je naglašena vojna neutralnost. Ranije je u našem nacionalnom zakonodavstvu stajalo da je cilj članstvo u NATO. Taj princip je promenjen, ali praktična saradnja sa alijansom se nije promenila. Sarađujemo na osnovu Akcionog plana o članstvu, koji su potpisale i druge države koje tek treba da uđu u NATO.
Prošlo je dvadeset godina od kada je Ukrajina ponovo stekla nezavisnost. Da li su, i u kojoj meri, ispunjene nade i želje ukrajinskih građana?
Tokom ovih 20 godina smo izgradili Ukrajinu kao samostalnu državu u kojoj funkcionišu političke strukture, ekonomija, institucije socijalne zaštite. Najbitnije je da znamo šta treba da radimo, da ne izmišljamo nešto novo, nego da se vodimo kriterijumima koji važe za države EU, kao i one koje žele da postanu njene članice. Potrebno je samo da za to pronađemo prave mehanizme i postignemo nivo socijalnog standarda koji bi bio odgovarajući za naše građane. Uostalom, 1991. prosečna plata zaposlenog iznosila je oko 20 dolara, a sada je već 500.
Šta za Ukrajinu znači nedavno puštanje u rad gasovoda „Severni tok” i planirana izgradnja„Južnog”?
„Severni” i „Južni tok” nisu samo ekonomski nego, pre svega, politički projekti. Oni bi mogli da budu instrument pritiska Rusije na Ukrajinu jer se njihovim korišćenjem smanjuje transport kroz našu zemlju, a to za nas znači manju zaradu.
„Severni tok” koristi gas sa severnih ruskih teritorija što ne utiče na transport preko Ukrajine. Sa „Južnim tokom” situacija je sasvim drugačija. Ne zna se odakle će stizati njemu namenjen gas. Nisu određeni ni izvori finansiranja, a procenjuje se da će cena projekta biti između 15 i 25 milijardi dolara. Modernizacija ukrajinskog gasovoda koštala bi deset puta jeftinije.
Ukrajina je jedan od organizatora predstojećeg fudbalskog šampionata –„Evro 2012”.
Evropski šampionat je za nas veliki događaj, od kojeg mnogo očekujemo. Pre svega u razvoju infrastrukture. Obnovljeni su stari hoteli, izgrađeni novi, obnovljeni aerodromi, putevi. Svet će se otvoriti za Ukrajinu, i Ukrajina za svet. U tom smislu, i uvođenje bezviznog režima između naše dve zemlje, 8. decembra, doprineće da Ukrajinci bolje upoznaju Srbiju, a Srbi našu zemlju.
Slobodan Samardžija
objavljeno: 09.12.2011.
