Izvor: Vostok.rs, 03.Dec.2013, 10:26 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ukrajina pokazala Srbiji kako se Evropskoj uniji kaže „Ne, hvala“
03.12.2013. -
Ukrajinsko odbijanje da nastavi put evrointegracija po svaku cenu, odnosno barem dok se Evropska unija ne obaveže da će nadoknaditi Ukrajini sve ekonomske gubitke koje bi joj prouzrokovalo priključenje Uniji – poučan je primer Srbiji kako se brane vitalni nacionalni interesi, i kako se Evropskoj uniji ponekad može reći „Ne, hvala“.
Podsetimo, Ukrajina koja je isto kao i Srbija do sada >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << uvek isticala da joj je prvenstveni cilj da se priključi Evropskoj uniji, pre nekoliko dana je odlučno odbila da potpiše sa Briselom sporazum o pridruženom članstvu, zato što je ocenjeno da bi Ukrajina od toga imala samo štete, a ukrajinski predsednik Viktor Janukovič je tim povodom izjavio da će njegova zemlja sačekati bolje uslove pre nego što bude potpisala sporazum o slobodnoj trgovini sa Briselom, doslovno rekavši da su uslovi koje je ponudila Evropska unija -„ponižavajući i da ozbiljna država poput Ukrajine ne može da ih prihvati“.
Takođe, Janukovič je kazao da je on pobornik približavanja Evropskoj uniji, ali isključivo ako bi u tom procesu Ukrajina bila ravnopravan partner i ako to ne bi značilo gubitke za ukrajinsku ekonomiju i pogoršanje životnog standarda građana. A još ranije su tamošnje pristalice zbližavanja sa istočnim susedima izračunali da bi direktna korist od stupanja Ukrajine u Carinsku uniju i Evroazijski ekonomski savez iznosila između 6 i 9 milijardi dolara godišnje, za razliku od pristupanja Evropskoj uniji koje bi prouzročilo kidanje ekonomskih veza sa Rusijom i preplavilo ukrajinsko tržište evropskim proizvodima.
Istovremeno, ukrajinski premijer Azarov je izjavio da će njegova zemlja u najskorije vreme početi sa Rusijom razgovore o oživljavanju ekonomskih odnosa, a njegov kabinet je odluku Ukrajine da okrene leđa Evropskoj uniji, obrazložio potrebom da se razvijaju ekonomski odnosi sa Rusijom i drugim državama okupljenim oko nje u okviru Carinske unije.
Naravno, odmah se uočava sličnost sa Srbijom, u kojoj se nikada nije u javnosti na pravi način postavilo pitanje - koju štetu po njenu ekonomiju ima kurs bespogovornog približavanja Briselu?
Pri tome treba imati u vidu upozoravanja srpskih ekonomskih stručnjaka, a ovom prilikom pomenimo samo na primer mišljenje dugogodišnjeg univerzitetskog profesora u Beogradu dr. Slobodana Komazeca, da je velika zabluda i prevara srpske javnosti da je Evropska unija neophodna za opstanak Srbije, te da zato Srbija ne treba da juri u zagrljaj Brisela, jer je nedovoljno stabilna i razvijena da bi imala bilo kakve koristi od te integracije.
Ovome svakako treba dodati nespornu činjenicu da bi u daljem procesu evrointegracija pred Srbiju neminovno bio postavljen zahtev da raskine sa Rusijom postojeći sporazum o bescarinskoj trgovini, koji za Srbiju predstavlja jedinstvenu mogućnost da poveća svoj izvoz, a samim tim i da oporavi svoju ekonomiju.
Dakle, da li će iz Beograda ikada moći da se čuje ono što se ovih dana čulo iz Kijeva, kada je njihov predsednik Janukovič u obraćanju naciji rekao sledeće: «Moramo da se rukovodimo isključivo nacionalnim interesima i da budemo odgovorni za sopstvenu budućnost. Mi moramo da branimo svoju zemlju na političkoj karti Evrope i sveta kao zaista nezavisna zemlja. Nema te sile u svetu koja bi mogla da pokoleba odlučnost Ukrajinaca da slobodno žive na sopstvenoj zemlji».
Međutim, iako zemlje poput Ukrajine ne žele da pod ekonomski nepovoljnim uslovima nastave evropski put, čini se da za razliku od nje, Srbija čak ni po cenu faktičkog odricanja od 15% svoje državne teritorije i pod još težim posledicama po svoju privredu, ne razmatra drugačiji put i ekonomsko okretanje Istoku. Ali to već nije pitanje ekonomske celishodnosti, nego očigledno neke vrste bespogovorne političke odanosti Evropi, bez obzira na stvarne ekonomske interese države i svih njenih građana.
Ratko Paić,
Izvor: Glas Rusije, foto: «Golos Stolicы»
.jpg)
