Izvor: Politika, 19.Sep.2010, 23:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Udar na evropske vrednosti
Odluka Pariza da poruši privremene kampove i protera Rome, koji su došli iz Rumunije i Bugarske, izazvala burne reakcije širom EU
Proterivanje Roma iz Francuske proteklih nekoliko nedelja ne samo što je diglo na noge brojne organizacije za zaštitu ljudskih prava širom Evrope, već je prošle nedelje dovelo i do svojevrsnog okršaja na vrhu Evropske unije. Odluka zvaničnog Pariza da zatvori više od 100 ilegalnih prihvatilišta za Rome i deportuje oko 1.000 Roma >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u Rumuniju i Bugarsku odakle su i došli, izazvala je burnu reakciju zvaničnika Evropske komisije. I to najpre komesarke EU za pravosuđe i osnovna prava Vivijan Reding, koja je u prvom mahu ovaj postupak uporedila sa deportacijama iz Drugog svetskog rata. Kasnije je izjavila da žali zbog „interpretacija njene izjave”, ali to nije ublažilo ljutnju francuskog predsednika Nikole Sarkozija.
Prvi čovek francuske republike ne samo što je ironično na jednom ručku rekao da „evropska komesarka živi u Luksemburgu koji je veoma blizu Francuske i da će biti veoma srećan ako Luksemburg može da prihvati neke Rome”, već se i oštro suprotstavio kritikama predsednika Evropske komisije Žozea Manuela Baroza.
Barozo je na zasedanja Evropskog saveta rekao da je diskriminacija etničkih manjina neprihvatljiva i posredno priznao da je komesarka EU za pravosuđe preterala kad je uporedila proterivanje Roma iz Francuske s događajima u Drugom svetskom ratu. Ipak, Barozo je rekao da Redingove ima „punu podršku” Komisije i njegovu „ličnu” podršku kao predsednika EK povodom njenih najava da će protiv Francuske biti pokrenut postupak pred Sudom pravde EU.
Međutim, svetske agencije iz više izvora izveštavaju da je Sarkozijeva reakcija bila veoma burna, premda je on kasnije demantovao svoj verbalni okršaj sa Barozom, rekavši da „zna da zadrži mir i hladnokrvnost”.
On je reči Redingove nazvao uvredljivim i dodao da će Francuska nastaviti sa uklanjanjem nelegalnih naselja, bez obzira na etničku pripadnost stanovnika tih naselja.
„Evropa ne može da zatvori oči pred nelegalnim naseljima i svi su se sa tim složili”, rekao je kasnije Sarkozi i dodao da je romsko pitanje težak problem za koji je potrebno pronaći evropsko rešenje.
Međutim, upravo se na pitanjima evropskih rešenja, odnosno pitanjima evropskih prava, vrednosti i sloboda „lomi” Sarkozijeva argumentacija. Dok Pariz tvrdi da samo poštuju zakon i ruše nelegalne kampove, evropska komesarka za pravosuđe iznosi sumnje u to, pri čemu je Evropskoj komisiji predala preliminarnu pravnu analizu u kojoj se ističe da, ukoliko se pokaže da preduzete mere imaju za cilj određenu grupu ljudi na osnovu njihove nacionalnosti, rase ili etničkog porekla, to predstavlja ozbiljno kršenje evropskih zakona.
Redingova je iznela sumnje u verodostojnost informacija koje je dobila od francuske vlade i ocenila da je poražavajuće ukoliko se više ne može imati poverenja u podatke koji se dobijaju tokom zvaničnih sastanaka na ministarskom nivou.
„Biću jasna. Diskriminacija na osnovu etničkog porekla ili rase ne sme imati svoje mesto u Evropi. To je nespojivo sa vrednostima na kojim je EU zasnovana”, rekla je ona, dodajući da je sramno što je jedna nacionalna vlada dovela u pitanje zajedničke vrednosti i zakonodavstvo EU.
Redingova je najavila da bi Komisija mogla da pokrene proceduru protiv Francuske zbog „diskriminatorskog sprovođenja direktive o slobodi kretanja” i zbog „nedostatka transparentnosti” u garantovanju sprovođenja ove direktive.
„Nijedna država članica ne može očekivati poseban tretman, posebno kada su u pitanju osnovne vrednosti i zakoni EU. To se odnosi i na Francusku, kao i na sve ostale države, bile one velike ili male”, rekla je ona, dodajući da počinje da „gubi strpljenje”.
Prekjuče ju je u tome podržao i evropski komesar za socijalna pitanja Laslo Andor, koji je u intevjuu za bečki „Profil” rekao da misli da je reč o jeftinom populizmu, ne pominjujući predsednika Francuske Nikole Sarkozija.
„Mišljenja sam da se ovde na jeftin i providan način, na račun posebno ranjive grupe, pokušava dobiti na popularnosti. Međutim, u Evropi ne sme biti prostora za rasizam i mržnju protiv stranaca”, poručio je Andor.
Izuzev podrške italijanskog i češkog premijera Silvija Berluskonija i Petra Nečasa, Sarkozi nije dobio podršku šefova država ili vlada drugih zemalja za oštru politiku prema Romima i masovna proterivanja.
Predsednik Rumunije Trajan Basesku izjavio je da Romi treba da uživaju ista prava kao i svi drugi evropski građani i da njihov problem treba zajednički rešavati u okviru EU. On je naglasio da su Romi nomadski narod i da u toj zajedničkoj strategiji treba pre svega obezbediti dve stvari: zaposlenje i obrazovanje pripadnika tog naroda.
Preciznih podataka nema, ali procene su da u Evropi živi nekoliko miliona Roma, pri čemu ih u Rumuniji ima najmanje 600.000 od kojih su mnogi ulaska Bukurešta u EU pokušali da nađu „bolji život” na zapadu Evrope.
Rumunski analitičari primećuju da su „do nedavno zapadnjaci nas (Rumune) učili kako da postupamo prema Romima bilo da je u pitanju terminologija (da kažemo Rom, a ne Ciganin) ili zakonodavstvo”. Međutim, dodaju oni, otkad se povećao broj Roma u zapadnim zemljama oni su „dramatično promenili priču, preduzimajući drastične korake za koje se Bukurešt, Bratislava, Budimpešta, Sofija, Zagreb i Beograd ne bi ni usudili da preduzmu”. Da li je to licemerje pitaju se rumunski analitičari, uočavajući očigledne duple aršine.
Da apsurd bude veći, oštrim izjavama francuski predsednik Nikola Sarkozi ispada najveći zagovornik znatno čvršće politike prema imigrantima uopšte, pri čemu je i on sam dete imigranata. Podsetimo, otac Nikole Sarkozija je bio imigrant iz Mađarske, dok je njegova majka ćerka jednog grčkog lekara.
Nenad Radičević
-----------------------------------------------------------
Španska lekcija za život sa Romima
Andaluzija bi mogla da bude model društvenog suživota Roma sa većinskim narodom koji bi mogao da se primeni širom svetaDok su Romi marginalizovani u brojnim zemljama, postoje zemlje Evropske unije koje su relativno miran dom za Rome, kao što je to Španija. Poljski nedeljnik „Tigodnjik pofšehni” ocenjuje da bi ostale evropske zemlje mogli da nešto nauče na primeru Španije i njenog odnosa prema Romima.
U Španiji, prema procenama, živi između 500.000 i 800.000 Roma (ili Žitanosa kako sami sebe nazivaju a kako ih često zovu i Španci) pri čemu većina njih živi u Andaluziji na jugu zemlje. Kao i u Francuskoj, i u Španiji žive Romi iz centralne Evrope, njih oko 40.000 pri čemu oni uglavnom žive van Madrida. Ipak, većina Roma su vekovima u Andaluziji i tu su opstajali i u najtežim vremenima kad su bila na korak do proterivanja.
U analizi pod nazivom „Država i Romi u Španiji”, profesor Ginter Dajcn utvrdio da su tradicionalne vrednosti Roma u Španiji, kao što su ponos, posvećenost porodici i klanu kao i poštovanje starijih u potpunosti kompatibilni sa tradicionalnim vrednostima stanovništva u španskim selima. Zbog toga je, dodaje on, integracija Roma mnogo lakša u ruralnim predelima na jugu nego u velikim gradovima na severu zemlje.
On objašnjava da, kao što je to i u Zapadnoj Evropi, u španskim provincijama Grenada i Sevilja postoji velika koncentracija Roma, pri čemu su sela neformalno podeljena na romska (Žitano) i neromska (pajo – španska reč za „belce”). Međutim, dodaje profesor Dajcn, međuetnička razmena, mešoviti brakovi i opšti reciprocitet je mnogo češći u ovim ruralnim područjima nego u industrijskim centrima.
Uspešnost integracije Roma na španskom jugu, pre svega u Andaluziji, ogleda se i u značajnom simboličkom aspektu jer umetnost flamenka, simbola španske kulture, vodi delom poreklo i od andalužanskih Roma.
Inače, presudni trenutak za status Roma u Španiji bili su borba i strastveni govori Huana de Diosa Ramireza Eeredije, koji se kao španski parlamentarac izborio da se donese prvi nacionalni plan za jednaka prava Roma. Borba Ramireza Eredije, koji je inače prvi Rom u španskom parlamentu gde je bio poslanik od 1977. do 1986. godine, nije bila jednokratna tako da su od 1989. godine programi koji se tiču prava Roma postali redovna stavka španskog nacionalnog budžeta.
Ramirez Eredija, koji je i prvi Rom koji postao poslanik Evropskog parlamenta, objašnjava za španski „Pais” da bi, sa stanovišta kulture, Andaluzija mogla da bude model društvenog suživota Roma širom sveta.
„U ovoj zajednici je teško reći da li su Andalužani postali deo Žitanosa (španski naziv za Cigane), ili su Romi postali deo Andalužana”, kaže ovaj istaknuti borac za prava Roma, inače pravnik i predsednik Udruženja Roma Španije.
Ramirez Eredija danas kaže da želi ništa manje nego da francuski predsednik Nikola Sarkozi izađe pred Sud pravde EU u Luksemburgu. Prema njegovom mišljenju, zatvaranjem privremenih kampova za Rome prekršen je francuski zakon, evropski propisi, a „da ne pominje, francusku tradiciju odbrane ljudskih prava”.
Španija je još osamdesetih godina odbacila sistem specijalnih odvojenih škola za romsku decu, dok je tek nedavno u pojedinim zemljama centralne i istočne Evrope ukinut ovaj sistem posebnih škola koji je praktično onemogućavao Rome da nastave školovanje i postanu akademski građani. Izostajanje romske dece iz škole je u Španiji i dalje oko, kako kažu, razočaravajućih 30 odsto, ali uprkos tome prema zvaničnoj statistici čak 94 odsto romske dece završi školu.
Analitičari dodaju da Španija ipak nije „neprikosnoveni raj” za Rome budući da neki romski običaji nisu široko prihvaćeni i postoje sporadični porast netolerancije prema Romima. Međutim, nakon bolnih promena posle vladavine Franciska Franka, Španije danas može da bude primer ostalim zemljama Evropske unije kako se Romi uključuju u život jedne zajednice.
N. R.
objavljeno: 20/09/2010
