Izvor: RuskaRec.ru, 28.Jan.2017, 14:33 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„U sukobu Zapada i Rusije uvek gubi Centralna Evropa“
O zavisnosti Evropske unije od SAD i šteti koju nanosi konfrontacija sa Rusijom Na početku intervjua Peter Sijarto je izjavio da rado gleda ruske TV kanale (među njima i RT) i sluša ruski radio. Pored toga, Sijarto stalno prati izjave predsednika Putina i ministra spoljnih poslova RF Sergeja Lavrova. To mu pomaže da bolje shvati rusku politiku. „Hteo bih da više zapadnih lidera posvete tome pažnju, jer bi im mnogo toga >> Pročitaj celu vest na sajtu RuskaRec.ru << bilo jasnije“, savetuje mađarski ministar svoje strane kolege. Američki emisar izjavio da želi da „ukroti“ Evropsku uniju Govoreći o perspektivama ukidanja ili ublažavanja sankcija prema Rusiji uoči martovskog samita EU, Sijarto je istakao da mnogo toga zavisi od prvih spoljnopolitičkih odluka predsednika SAD Donalda Trampa, koje će ovaj doneti u narednih nekoliko nedelja. Mađarski ministar je izjavio da po pitanju odnosa sa Moskvom EU sledi Ameriku, mada se američka politika prema Rusiji dosada mnogima u Evropskoj uniji nije dopadala. „Zbog toga smo mi pozdravili pobedu Donalda Trampa na izborima. Ne toliko zbog njegovih planova vezanih za odnose sa Moskvom, koliko iz druga dva razloga. Prvo, njegovi pogledi na migracionu politiku su daleko bliži našim nego pristup Demokratske stranke SAD, a drugo, u celini gledano, za vreme administracije demokrata spoljna politika SAD se orijentisala na ’izvoz demokratije’, što je izazvalo destabilizaciju situacije u mnogim zemljama. Donald Tramp po svemu sudeći želi da prestane sa spoljnom politikom ’izvoza demokratije’“, objasnio je Sijarto. Po njegovom mišljenju, izbalansirana spoljna politika SAD bez „izvoza demkratije“ bila bi bolja za ceo svet. Mađarski ministar je istakao da je Mađarska na svojoj koži osetila kako „u konfliktu između Zapada i Istoka, između SAD i SSSR, tj. između transatlantske zajednice i Rusije, uvek gubi Centralna Evropa, nezavisno od toga u kojem stoleću živimo i kom bloku pripadamo“. Zbog toga je Mađarska pre svega zainteresovana za pragmatično partnerstvo između Rusije i SAD zasnovano na dijalogu, kao i za to da ona sama postane „oslonac za resetovanje“ odnosa između EU i Rusije. Po Sijartovom mišljenju, zbog konfrontacije sa Moskvom Evropska unija može da izgubi bitku u konkurenciji sa Kinom, SAD i Velikom Britanijom. Donald Tramp „pod lupom“ ruskih eksperata O odnosu Mađarske prema sankcijama i odsustvu želje da se poljulja jedinstvo EU Sijarto se nada da šanse za ublažavanje antiruskih sankcija u martu postoje, ali će to, po njegovim rečima, takođe zavisiti od razvoja američko-ruskog dijaloga. Pozitivan pomak može ubediti Evropsku uniju da je neophodno ići putem poboljšanja odnosa sa Rusijom. Stav Mađarske, tvrdi Sijarto, ostao je nepromenjen: sankcije su štetne i po rusku i po evropsku ekonomiju. Predstavnici biznisa (ne samo u Mađarskoj, nego i u Nemačkoj i SAD) protive se politici sankcija. „Prema našim ocenama Mađarska je za tri godine izgubila mogućnost da ostvari prihod od 6,5 milijardi dolara, i to samo kada je reč o izvozu. To je osetan gubitak s obzirom da je ukupan godišnji obim mađarskog izvoza oko 90 milijardi dolara“, dodao je Sijarto, istakavši takođe da je odluke o uvođenju sankcija trebalo donositi na nivou lidera država, ali u Evropskoj uniji se to pitanje uvek spuštalo na niži nivo. Standard: 400 hiljada Evropljana izgubilo posao zbog „rata sankcijama” sa RF Na pitanje zbog čega Mađarska ne primenjuje pravo veta (koje u EU ima svaka zemlja) kada se već ne slaže sa politikom sankcija, Sijarto je odgovorio da Mađarska ne želi da poljulja jedinstvo EU. „Pored toga, kada smo se borili za promenu odluke i njeno preispitivanje, mi smo bili usamljeni. Zemalja poput Mađarske je bilo nekoliko, ali toga dana, kada je trebalo doneti odluku, ostali smo sami“, dodao je on. Belgijski poslanik: Evropa će Trampa slediti kao poslušna ovčica O rusko-mađarskoj saradnji i Putinovoj poseti I pored sankcija, ekonomska saradnja Mađarske i Rusije se i dalje razvija. Sijarto je istakao da će upravo ekonomska saradnja postati glavna tema prilikom posete Vladimira Putina Mađarskoj 2. februara. On je rekao da Mađarska već investira sredstva u nekoliko važnih projekata u Rusiji, a to su: fabrika za proizvodnju aditiva za stočnu hranu u Tulskoj oblasti i fabrika za preradu mesa u Podmoskovlju. Još jedan važan projekat je izgradnja druge linije nuklearne elektrane „Pakš“. Naime, dva energobloka za ovu nuklearnu elektranu će izgraditi ruska korporacija „Rosatom“. Pored toga, Mađarska ima sklopljene ugovore o saradnji sa kompanijom „Gazprom“ do 2021. godine. Nije lako biti hrišćanin u Evropi Važna tema susreta, kako je izjavio Sijarto, biće kulturna saradnja. „Mi poštujemo vašu kulturu i vašu religiju. U ovom trenutku od petoro ljudi ubijenih iz verskih razloga četvoro su hrišćani. U poređenju sa drugim religijama sveta hrišćanstvo je danas u najvećoj meri mučenička vera. Nažalost, ako neko o tome progovori na Zapadu, gledaju ga kao tuđina. Ispada da je svojevrsna hrišćanofobija poslednji vid diskriminacije koji se još uvek tretira kao dopustiv“, izjavio je mađarski ministar. On je dodao da su na poslednjem sastanku ministara OEBS-a temu zaštite hrišćana pokrenule samo Mađarska i Rusija. „To je važna tema i mi očekujemo da će do 2. februara biti usvojena vladina odluka o rekonstrukciji četiri pravoslavna hrama u Mađarskoj i da će za to biti izdvojena sredstva“, rekao je Sijarto. Progoni hrišćana na Bliskom istoku O zaštiti manjina u Ukrajini Poslanik Vrhovne rade uporedio korišćenje ruskog jezika sa „bludom" U intervjuu za „Kommersant“ Sijarto je takođe govorio o stavu Mađarske prema ukrajinskom pitanju. U Ukrajini živi oko 150 hiljada predstavnika mađarske manjine. Komentarišući mogućnost usvajanja zakona „O jeziku“ u toj zemlji (na javnim mestima i u svakodnevnom životu zabranjeno je korišćenje drugih jezika osim ukrajinskog) Sijarto je izjavio da Mađarska neće trpeti nikakve amandmane na zakone o obrazovanju i jeziku koji mogu pogoršati položaj manjina. „Ako bilo kakvi amandmani i promene pogoršaju život manjina, uključujući i mađarsku, mi ćemo pokrenuti to pitanje na nivou Evropske unije. To nije tema koja je vezana samo za unutrašnja pitanja Ukrajine, to je tema čiji značaj daleko prevazilazi granice dotične zemlje. Mi treba da branimo manjine i primenjujemo evropske standarde, između ostalog i kada je reč o Ukrajini“, dodao je on.
