Izvor: B92, 25.Okt.2010, 10:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U EU siromašno 80 miliona ljudi
Evropa -- Više od 80 miliona, odnosno 17 odsto stanovnika Evropske unije, živi u siromaštvu, pokazuju podaci Eurostata, statističke agencije EU.
Prema kriterijumu visine mesečnih zarada, ispod granice siromaštva najviše je žitelja Letonije - 26 odsto, a slede Rumunija s 23 procenta i Bugarska s 21.
Podaci Eurostata pokazuju i da se takođe oko 17 odsto populacije EU suočava s nemogućnošću >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << da priušte barem tri od devet osnovnih robe i usluga, poput bogatog obroka s mesom jednom u dva dana, redovnog grejanja, mašine za veš.
Najviše onih koji imaju ovakve materijalne teškoće ima u Bugarskoj i to čak 51 odsto stanovnika, zbog čega su mnogi ovu državu proglasili najbednijom u Uniji. Slede Rumunija s 50 procenata i Mađarska s 37.
Najmanje problema imaju stanovnici Luksemburga gde se s materijalnim teškoćama suočava četiri odsto žitelja i Holandija i Švedska s pet, navodi se u izveštaju Eurostata.
Pa, da li je to povod da se poraduju evroskeptici, budući da ispada da je procenat siromašnih u EU veći nego što u Srbiji pokazuje zvanična statistika? Ipak, nije.
Evropska unija, naime, priznaje veći procenat siromašnih od nas i zemalja u okruženju koje joj streme jer je kod njih prag siromaštva daleko viši.
Za svakoga ko zarađuje manje od 60 odsto prosečne zarade smatra se da živi ispod granice siromaštva, dok se apsolutnom granicom siromaštva smatra zarada manja od pet evra dnevno. To je oko 150 evra mesečno, ali čak i takav minimum dvostruko je veći od apsolutne granice siromaštva u Srbiji.
Pod uticajem svetske ekonomske krize povećao se i jaz između najsiromašnijih i najbogatijih. Sedam puta je London, najbogatiji region u Evropskoj uniji, bogatiji od severozapadnog dela Bugarske, takođe se navodi u izveštaju Eurostata.
A dvadeset najsiromašnijih regiona u EU nalazi se u nekadašnjim državama istočnog bloka, poput Bugarske, Rumunije, Poljske, Mađarske.
Alarmantan je i trend rasta siromaštva u EU. Ispod praga siromaštva 2000. godine živelo je 15 odsto, a 2005. godine 16 odsto stanovnika. Zbog toga je borba protiv siromaštva jedan od prioriteta.
Vladimir Špidl, evropski komesar za zapošljavanje i socijalna pitanja, kaže da svaki deseti Evropljanin živi u domaćinstvu u kojem niko nije zaposlen. „U 80 miliona siromašnih spada i oko 19 miliona dece”, upozorio je Špidla.
Ono na čemu poznavaoci evropskih prilika insistiraju je da se i u ovom slučaju mora istaći specifičnost svake od država članice. Niska primanja u jednoj neretko se smatraju veoma dobrim u drugoj.
U najbogatijem Londonu bruto društveni proizvod po stanovniku iznosi 334 procenata od proseka EU, odnosno 49.100 evra godišnje. Na dnu liste je najsiromašniji region u Bugarskoj s 26 odsto evropskog proseka, odnosno oko 6.400 evra.
I dok se Evropa smatra delom sveta u kojem vlada blagostanje, upravo ova godina proglašena je Evropskom godinom borbe protiv siromaštva. Evropska komisija je u strategiji „Evropa 2020” saopštila da planira da smanji procenat siromašnih na manje od 25 odsto, što znači da bi time broj onih koji jedva krpe kraj sa krajem sa sadašnjih 80 pao ispod 20 miliona ljudi.
