Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 10.Dec.2010, 02:56   (ažurirano 02.Apr.2020.)

U Berlinu konferencija o Zapadnom Balkanu

BERLIN -

U Berlinu će danas biti održana Konferencija o Zapadnom Balkanu sa koje se očekuju signali u pravcu unapređenja procesa približavanja Srbije Evropskoj uniji(EU).

Potpredsednik Vlade Srbije za evropske integracije Božidar Đelić otkazao je učešće na konferenciji, iako je ranije bilo najavljeno da će učestvovati u njenom radu, rečeno je Tanjugu u Đelićevom kabinetu.

Sa ove konferencije, >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << koju će otvoriti šefovi diplomatija Nemačke i Austrije, Vestervele i Mihael Špindeleger, mogli bi, prema mišljenju eksperata, da budu upućeni odgovarajući signali u pravcu unapređenja procesa približavanja Srbije Evropskoj uniji(EU).

"Glavne teme konferencije će biti integracija zemalja Zapadnog Balkana u EU, pitanja vezana za sigurnosnu "arhitekturu" Balkana, pomirenje i privredna saradnja, kako regionalna, tako i saradnja sa Nemačkom, Amerikom i Austrijom", rekao je nedavno Tanjugu Matijas Dornfelt, vođa projekta Aspen instituta, domaćina ove konferencije.

Kada je reč o Srbiji, Dornfelt smatra da će biti "odgovarajućih signala i kontakata" koji treba da posluže unapređenju procesa evrointegracije Srbije.

Dornfelt je rekao da je učešće na konferenciji potvrdilo šest ministara inostranih poslova zemalja Zapadnog Balkana i dodao da će na skupu biti i predstavnica sa Kosova Flora Čitaku.

Kako su naveli organizatori, konferencija će biti u gimnih formatu, što znači da će učesnici nastupati samo sa svojim imenom na stolu ispred sebe, bez imena države koju predstavljaju. Na ovakvim sastancima se ne donose formalni zaključci.

Cilj ove konferencije, koju organizuje nemačko-američki Aspen institut, a koja će biti održana u austrijskoj ambasadi u Berlinu je stvaranje mogućnosti za razmenu mišljenja predstavnika sa Balkana i Nemačke, Amerike i Austrije.

"Ova konferencija treba da pruži mogućnost za razmenu mišljenja ministara sa nosiocima odlučivanja iz Nemačke, Amerike i Austrije", s ciljem da se kod ovih drugih razvije "senzibilniji" odnos prema temama iz zemalja Zapadnog Balkana.

Navodeći da kod pojedinih EU zemalja, čini se, postoji "umor od proširenja" i da pojedine EU zemlje žele pauzu u proširenju posle prijema Hrvatske, Dornfelt je ukazao na ogroman značaj integracije "Zapadnog Balkana u EU u dogledno vreme".

Američko-nemački Aspen institut je već nekoliko puta organizovao ove skupove, ovaj put s Austrijom, koja je veoma važan akter na Balkanu, pre svega u privrednom smislu, i predstavlja svojevrsnog "advokata" zapadnobalkanskog pristupa EU.

Stabilizacija Zapadnog Balkana i njegova integracija u evroatlanske strukture je, kažu organizatori ove konferencije,centralni izazov za zajedničku evropsku spoljnu i sigurnosnu politiku.

Privredni napredak Zapadnog Balkana i Jugoistočne Evrope, ne doprinosi samo povećanju standarda, već, kako smatraju, organizatori, daje važan doprinos stabilnosti, a time i približavanju regiona EU.

Kada je reč o pristupanju Srbije EU, iz redova nemačkih političara, različitih političkih opredeljenja - i vlasti i opozicije - ukazuje se na to da Berlin želi da vidi Srbiju i Evropi, odnosno, kao članicu EU.

Iako postoje jasne razlike u stavovima Berlina i Beograda u nekim pitanjima, analitičari kažu da je, baš Nemačka, kao država i kao vodeća zemlja moći i odlučivanja EU, zapravo, jedna od najvažnijih tačaka podrške Srbiji na putu evropskih integracija.

U Nemačkoj ne postoje politički relevantne snage koje su protiv prijema Srbije u EU, ali postoje one koje ukazuju da neće biti "omekšavanja" kriterijuma i da će bez njihovog ispunjavanja napredak biti težak.

Iz Nemačke stižu i upozorenja da nije zamislivo da će EU još jednom, posle Kipra, primiti u svoje članstvo državu sa nerešenim odnosima sa susedima, pri čemu se misli na Kosovo.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...