Izvor: S media, 03.Feb.2013, 15:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Turska okreće leđa Evropskoj uniji?
Dok vlade strahuju da će ako podrže Ankaru morati da se suoče sa nezadovoljstvom svojih birača, dotle austrijski dnevnik "Die Prese" ukazuje na ekonomsku i geopolitičku korist koju bi donela maloazijska stolica u Briselu.
Početkom šezdesetih godina prošlog veka, Turska je izrazila želju da postane članica Evropske unije, da bi se danas, pola veka kasnije, i dalje nalazila na istom odstojanju od evropskog >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << kluba. Čini se da je Ankara frustrirana, a austrijski mediji komentarišu izjavu turskog premijera Erdogana "Reći ćemo Evropskoj uniji doviđenja!".
Austrijski konzervativni list Die Prese čitav je slučaj pretvorio u moralni test austrijske dnevne politike i lokalne javnosti, pri čemu posebno ova druga nervozno reaguje na svako spominjanje "Turska u EU".
Službeno 2007. godine započeti pregovori između Evropske unije i Turske stavljeni su prošle godine na led zbog Nikozije. Turska ne priznaje Kipar kao članicu Unije, što znači da teoretski ne priznaje ni čitav korpus Evropskog prava, takozvani acquis communautaire, što opet znači da ne može u Evropsku uniju.
U stvarnosti je dobar deo evropskih vlada, a austrijska među prvima, sasvim srećan takvim razvojem situacije, jer bi u slučaju turske kooperacije po pitanju Kipra morale da uđu u obračun sa vlasititm biračkim telima - a tu bitku ne mogu dobiti, komentarišu austrijski mediji.
Koliko je Erdoganova izjava "ako nas neće, onda ćemo reći EU doviđenja" pretnja, a koliko racionalna najava nove strateške orijentacije Turske prema Šangajskoj grupi, pitaju se austrijske novine.
Pre svega, tursko zanimanje za šestočlanu Šangajsku grupu, koju vode Kina i Rusija, nije novo, Turska u toj organizaciji od prošle godine drži status "dijaloškog partnera", što nije situacija koja bilo koga od partnera previše obavezuje.
Tačno je da je platforma saradnje "Šangajske šestorice", organizacije koja pokriva četvrtinu svetskog stanovništva, postavljena dovoljno široko da obuhvati ekonomska, socijalna, kulturna i ekološka pitanja. Ova organizacija je, međutim, na prvom mestu sačuvala svoj prvobitni karakter vojne, bezbednosne i geostrateške kooperacije.
Pitanje je, dakle, kako bi Kina i Rusija, koje ni same između sebe nisu izgladile sva otvorena geostrateška pitanja, reagovale na puno članstvo jedne NATO članice, kao što je Turska. Šta ako Ankara i tu čeka pola veka na prijem?
Žaleći se na kratkovidost austrijske politike, dnevnik Die Prese se stavlja na Erdoganovu stranu, kritikujući nesposobnost evropskih političkih elita da uvide korist koju bi Unija imala od ulaska Turske: Ankara ekonomski i geopolitički raste, a EU pada - Evropa postaje slepa ulica, koju će uskoro svi izbegavati.
Zajedno sa rastom turske ekonomske moći, čini se da se u Turskoj mrvi i unutrašnji konsenzus evropske orijentacije, čije je temelje postavio još Ataturk pre devedeset godina.
(S media/RTS, Foto: Beta/AP/Burhan Ozbilici)
