Izvor: Southeast European Times, 28.Jun.2011, 23:46   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Turska i EU traže put napred

Oživljavanje zastalih pregovora Turske sa EU zahteva korake sa obe strane, kažu eksperti.

28/06/2011

Menekse Tokjaj za Southeast European Times iz Istanbula – 28.6.2011.

Prošlo je više od šest godina od kada se EU složila da pokrene pregovore o pridruživanju sa Turskom. Od tada je zatvoreno samo jedno poglavlje -- o nauci i istraživanju.

Ostala poglavlja su u neizvesnosti, jer je Brisel saopštio da nijedno ne može da se >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << zaključi dok se ne reši zastoj oko otvaranja turskih luka i aerodroma za saobraćaj sa Kipra.

Međutim, to nije jedini faktor. Govoreći na konferenciji Evropskog parlamenta (EP) 23. juna, šef za turska pitanja u Direkciji Evropske komisije za proširenje rekao je da su u osnovi zastoja tri problema.

To su usporavanje reformskog procesa, prigovor nekih zemalja EU u pogledu pridruživanja Turske i kiparsko pitanje, rekao je zvaničnik Žan-Kristof Filori.

U Turskoj se procene situacije razlikuju. Prema Armaganu Emre Čakiru, profesoru politike EU i međunarodnih odnosa na Institutu EU Univerziteta Marmara, pregovori nisu došli do potpunog zastoja, nego su samo ušli u usko grlo.

„Zamah u pregovorima se usporio; ali su zapravo pregovori počeli relativno lakim poglavljima, dok su teža odložena“, primećuje Čakir.

Drugi ukazuju na opiranje u bloku pridruživanju Turske, posebno kada su u pitanju Francuska i Nemačka.

„Isključujuće izjave Sarkozija i Merkelove jedan su od glavnih razloga za zastoj programa EU za Tursku“, kaže ekspert za odnose EU i Turske Nedim Gursel.

Neki sumnjaju da će ukorenjeno protivljenje u bloku ikada biti prevaziđeno. U tom slučaju, pitaju oni, zašto bi Ankara menjala svoju politiku prema Kipru ili se mučila sa reformama usmerenim na usklađivanje zemlje sa kriterijumima EU?

„Ne postoje garancije da će Turska postati članica EU čim se reši problem Kipra“, rekao je poslanik CHP Onur Ojmen na konferenciji EP održanoj ovog meseca.

Sarkozijeva Francuska -- koja je blokirala pet pregovaračkih poglavlja -- i dalje je najveća prepreka, dodao je on.

Katinka Barič, zamenica direktora Centra za evropske reforme, upozorava da uticaj EU možda bledi.

„Turci imaju pravo kada pitaju zašto bi trebalo da sprovode teške korake neophodne za otvaranje kada političari EU kažu da Turska ne treba da postane punopravni član kluba“, rekla je ona. „Zbog sve većeg samopouzdanja Turske kao regionalnog igrača mnogi Turci verovatno osećaju da imaju alternativu EU.“

U međuvremenu, Barič dodaje da „EU izgleda manje privlačno sada kada je zaglibljena u dužničkoj krizi u evrozoni. Ni spora i neujedinjena reakcija EU na Arapsko proleće nije povećala naklonost u Turskoj“.

U tom kontekstu, bivši visoki predstavnik EU za spoljnu i bezbednosnu politiku Havijer Solana napisao je tekst za Prodžekt sindikejt, u kojem se zalaže za „povratak na prvobitnо stanje“ u odnosima Turske i EU. On ističe na međusobnu potrebu Turske i EU jedne za drugom, istovremeno naglašavajući porast ekonomskog i političkog uticaja Truske u njenom regionu u vreme kada je evrozona prošla kroz niz kriza.

Takav povratak zahtevao bi napore obe strane, kaže diplomatski veteran Temel Iskit za SETimes. Turska, rekao je on, treba da krene otvaranjem svojih luka za kiparske Grke. Međutim, istovremeno bi članovi EU trebalo da reaguju da spreče stranu kiparskih Grka da blokira trgovinu sa severnim Kiprom.

Obe strane su odgovorne za trenutni zastoj, rekao je Iskit, tvrdeći da još nije pokazana dovoljna politička volja.

Barič se slaže. „Ponovo izabrani i samouvereni Erdogan mogao bi da ima političku hrabrost da unilateralno otvori nekoliko luka za brodove koji dolaze sa Kipra. Takav korak bi oživeo pregovore i vratio loptu odlučno u dvorište EU“, istakla je ona.

Nastavak na Southeast European Times...