Izvor: Vostok.rs, 20.Sep.2011, 11:08 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Turska i EU: obostrano korisni konflikt
20.09.2011. -
Finansijsko-ekonomskim problemima Evropske unije pridodato je naglo zaoštravanje odnosa između Brisela i jednog od zvaničnih kandidata za stupanje u ovu organizaciju – Turske. Potpredsednik turske vlade Bešir Atalaj (Beşir Atalay) zapretio je da će Ankara „zamrznuti sve svoje odnose s EU" ukoliko predsedavanje u njoj u julu 2012. godine preuzme Kipar. Evropska komisija se zasad uzdržava od zvaničnih komentara, ali u Briselu podsećaju da je Evropska >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << unija ovog meseca već zahtevala od Turske „da ne preti Kipru". Situaciju analizira naš analitičar Pjotr Iskenderov.
Međutim, korene onoga što se događa treba tražiti dublje – u geopolitičkoj oblasti. I ovi koreni jasno mirišu na ugljovodonik. I Kipar, čiju vladu Ankara ne priznaje, i Turska u poslednje vreme ispoljavaju sve veću aktivnost u eksploataciji ugljovodoničkih sirovina na kopnu ostrva. Između ostalog, predsednik Kipra Dimitris Hristofias (Dimitris Christofias) objavio je odluku vlade zemlje da već u prvoj polovini oktobra izvrši probna bušenja kopna u „granicama svoje isključive ekonomske zone". Radove namerava da izvodi američka kompanija Noble Energy. Ankara je zauzvrat izjavila o vršenju sopstvenog razgraničenja kopna s „Turskom Republikom Severnog Kipra", koju priznaje samo Turska i o početku vršenja svojih bušotina na spornim teritorijama uz angažovanje norveškog broda Bergen Surveyor. Tako da konflikt vrlo lako može izaći na nivo NATO. Međutim, ne radi se samo o priobalnom kopnu. U poslednje vreme se zapaža porast aktivnosti Ankare bez presedana u čitavom nizu pravaca. Proces je, što se kaže, „krenuo" pre godinu dana kad se Turska proglasila posrednikom u regulisanju iranskog nuklearnog problema. „Iranska kola" su i danas tamo, ali je zato Ankara mogla da izrazi svoje „posebno mišljenje" o regionalnoj problematici na nivou Saveta bezbednosti OUN.
Odmah zatim je usledilo u mnogome demonstrativno pogoršavanje odnosa s Izraelom, koji je tradicionalni saveznik Ankare u suprotstavljanju Kurdima i islamskim režimima u državnim regionima. A masovni neredi koji su buknuli u severnoafričkim i bliskoistočnim zemljama masovni neredi su omogućili Turskoj da aktivno učestvuje u preformatiranju celog geopolitičkog prostora, koje je bivši predsednik SAD Džordž Buš – mlađi krstio „Veliki Bliski Istok".
Ako se ima u vidu da od pozicije Ankare u mnogome zavise perspektive karabahskog regulisanja i realizacije energetskih projekata – teško da se treba čuditi težnji turskih vlasti da se „povećaju ulozi" u geopolitičkim igrama. Tako da se u najskorije vreme može očekivati pooštravanje pozicije Ankare i na pregovorima o regulisanju kiparskog pitanja – istakao je u razgovoru s „Glasom Rusije" stručnjak za probleme Istočnog Mediterana Instituta za opštu istoriju RAN Artjom Uljunjan:
Dolazi do ozbiljne kolizije. I mnogo će sad zavisiti od pozicija, pre svega, same Turske. Jer, Evropska unija je 2004. godine Kipar primila kao jedinstvenu državu, ali bez postizanja sporazuma između Grka-Kiprana i Turka-Kiprana. Računalo se na to da će u okviru EU biti lakše rešiti problem Kipra, koji je podeljen 1974. godine. Međutim, ova računica se zasad nije opravdala – kao što se ne opravdavaju nade evropske diplomatije za regulisanje drugih problema Jugoistočne Evrope – uključujući i Balkan.
„Turska Republika Severnog Kipra" i Turska, koja stoji iza nje formalno ne dezavuišu ideju budućeg ponovnog jedinstva ostrva, ali postavljaju uslove koji su za Nikoziju neprihvatljivi. Između ostalog, radi se o tome da na ostrvu ostane turska vojska i da se legalizuju doseljenici iz same Turske, koji broje do 100 hiljada ljudi. S druge strane, Turska zajedno s Velikom Britanijom i Grčkom ostaje međunarodni „garant" Kipra s mandatom OUN i zato je nemoguće postići regulisanje bez uzimanja u obzir njene pozicije.
Što se tiče samih odnosa na liniji EU-Turska sve dublji konflikt je, ma kako paradoksalno to bilo, od koristi obema. Evropska unija dobija zgodan povod da „ispoštuje" antiturska raspoloženja Francuske, Grčke i niza drugih zemalja-članica i da konačno sahrani nekadašnja obećanja da će primiti Ankaru u svoje redove. A Turska će, sa svoje strane moći da „prebaci kazaljke" na briselsku birokratiju koja navodno ne samo da ne želi da uzima u obzir zemlju od 70 miliona stanovnika, već deluje u suprotnosti s njenim nacionalnim interesima. Dan ranije je ministar finansija Turske Mehmet Šimšek (Mehmet Şimşek) već aludirao na to da „određeni krugovi" u njegovoj zemlji počinju da dovode u sumnju „istoriju stupanja u EU" – koja traje više decenija. U nastaloj situaciji novo zaoštravanje će dozvoliti i Briselu i Ankari da sačuvaju obraz. U svakom slučaju, izgubiće Kipar i njegov mnogostradalni narod, koji ostaje talac geopolitičkih obračuna.
Izvor: Golos Rossii, foto: EPA
