Izvor: Politika, 25.Mar.2012, 23:58 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Trka sa visokim preponama
Na predstojeće teškoće bolno nas podseća Komitet za spoljne poslove Evropskog parlamenta
Pedagoški gledano, uputno je napajati se znanjem i iskustvom s različitih izvora, ali kada je reč o pristupanju EU izvor učenja je samo jedan: spisak zahteva same unije. Za one koji su ranije polagali taj ispit broj zadataka se menjao, a njihova težina je uvećavana, pa je jedina zajednička odlika svih uspešnih kandidata >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << da su bespogovorno slušali svoje stroge ispitivače. Pametnom je to dovoljna pouka.
Talas golemog oduševljenja srpskih političara zbog sticanja statusa kandidata bacio je u zasenak prepreke ka tom maratonskom cilju. Na predstojeće teškoće bolno nas podseća Komitet za spoljne poslove Evropskog parlamenta koji je početkom ovog meseca podneo predlog rezolucije o evrointegracionom procesu Srbije. U tom dokumentu pominje se potreba da se Srbiji otvori perspektiva pregovora o pristupanju, ali samo ukoliko se prethodno preskoče mnoge, za naše poimanje reformi, veoma visoke prepone. Mada već dugo poznati, uslovi su teško spojivi s daljim postojanjem lagodnog socijalnog ambijenta koji su u Srbiji za sebe stvorili ,,dobitnici tranzicije”. Stoga je razumljivo što se kod nas skoro ćutke prelazi preko rezolucije, mada je nezaobilazna ukoliko se želi pošten odgovor na pitanje šta možemo, na putu ka EU, ,,da naučimo od drugih”.
Od 61 tačke tog dokumenta, u nekima se odaje priznanje za do sada učinjeno ali odmah potom sledi i ,,otvaranje očiju”, tako da ovaj papir neodoljivo podseća na već poslovičnu, ovoga puta kržljavu šargarepu i impresivan snop štapova. Tužna je istina da je velika većina tih „vaspitnih mera” namenjena našem opštem dobru, jer treba da nas upristoji, mada neke od njih mogu da budu i bolne.
Ilustracije radi, zadržimo se detaljno na tački devet tog dokumenta. U njoj se, da je skoro doslovno citiramo, podvlači izuzetna važnost borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala radi uspostavljanja vladavine prava; pozdravlja se usvajanje zakona koji se odnose na suzbijanje korupcije, ali se izražava zabrinutost što se oni ne primenjuju; izvršnoj vlasti se zamera zbog njenog sve većeg uticaja na nezavisne institucije i medije; ističe se, s tim u vezi, da se u Srbiji već tri godine ne smanjuje indeks percepcije korupcije kao i da za borbu protiv korupcije nije dovoljna deklarativna, već iskrena politička volja; podvlači se da isprepleteni partijski i privatni interesi podržavaju sistemsku korupciju i poziva se na podizanje optužbi protiv korupciji sklonih zvaničnika, uz zaštitu „duvača u pištaljku”; ukazuje se da korupcija u zdravstvenom sektoru izaziva posebnu zabrinutost; zahteva se da vlasti preduzmu mere povodom visoke i sistemske korupcije na koje su ukazali Savet i Agencija za borbu protiv korupcije, kao i da se tim telima obezbede potrebni finansijski i administrativni resursi za rad, te da antikoruptivna strategija dobije veću podršku vrhova vlasti.
Ostale tačke sadrže uslove u najširem mogućem rasponu, od kažnjavanja jataka haških optuženika, ukidanja ,,paralelnih struktura” na Kosovu i rešenja problema azilanata, preko obezbeđenja istinske nezavisnosti pravosuđa i tužilaštva, koji moraju da pretrpe „duboke i široke reforme”, do kažnjavanja vinovnika brojnih nepravilnosti u privatizaciji i javnim nabavkama. Tu su, uz mnoge druge zahteve, još i popis javnih dobara i sprečavanje njihovog otuđenja; nadzor nad poštovanjem zakona o finansiranju političkih aktivnosti i efektivno kažnjavanje prekršilaca; revizija privatizacije 24 kompanije (Sartid, Jugoremedija, Mobtel itd.); otklanjanje propusta u zaštiti svedoka; reforma javnih službi; onemogućavanje političkih uticaja na zapošljavanje i napredovanje itd.
Dakle, put do cilja je jedan. Jasno je obeležen, pa samo od nas zavisi da li ćemo se i kojom brzinom njime kretati.
*Redovni profesor univerziteta
Zoran Radovanović
objavljeno: 26.03.2012.
