Izvor: Politika, 26.Mar.2013, 16:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tri scenarija „kroje” vanredne izbore
Vladimir Vuletić: Građani bi mogli da kazne političare na izborima ako oni postignu dogovor sa Prištinom a ne dobiju datum pregovora sa EU. – Dejan Vuk Stanković: Sumnjam da će neko da uđe u rizik rušenja vlade u slučaju nedobijanja datuma. – Jovo Bakić: Na izbore će se ići ako Vučić hoće da zadrži sliku ozbiljnog političara, jer ne možete imati premijera koji je pod sumnjom
„Ako budemo hteli i budemo nezadovoljni radom premijera tražićemo nove izbore, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << pa neka narod da svoje poverenje kome hoće”, rekao je Aleksandar Vučić, prvi potpredsednik vlade, odgovarajući na učestale spekulacije, podgrevane uostalom i iz redova Srpske napredne stranke, da bi na premijerskom mestu mogao da zameni Ivicu Dačića. Iz ove Vučićeve izjave ne vidi se baš najjasnije koji bi to motivi mogli da presude u korist izbora i eventualne smene na kormilu vlade.
Duže vreme se dijalog sa Prištinom i napredovanje na putu ka EU dovodi u vezu sa raspisivanjem vanrednih izbora. Zbog te činjenice Srbija će u junu biti suočena sa jednim od tri moguća scenarija koji će uticati na odluku da se ide ponovo na parlamentarne izbore:
1. Da Srbija postigne dogovor sa Prištinom, ali ipak ne dobije toliko očekivani datum za početak pregovora sa EU
2. Da ne bude ni dogovora sa Prištinom, ali ni datuma
3. Da uspe dogovor i da Evropski savet u junu Srbiji dodeli datum
Scenario 1
Sociolog Vladimir Vuletić sumnja da je prva opcija moguća. To je, kaže, mala verovatnoća.
„Ne očekujem da je takav scenario moguć. Tada bi se veliki deo građana razočarao i okrenuo protiv EU. U toj situaciji se ne bi išlo na izbore jer bi vlast u svakom slučaju gledala da se održi”, smatra Vuletić.
A ukoliko bi izbori ipak bili raspisani? Vuletić veruje da bi u tom slučaju građani gledali da kazne političare. Tada bi, uveren je, ojačale partije poput DSS-a i SRS-a.
Slično razmišlja i analitičar Dejan Vuk Stanković. Za njega je neverovatno da ako bude dogovora sa Prištinom datum izostane.
„Postizanje dogovora aktere na političkoj sceni suočava sa ne baš tako malim problemima na unutrašnjem planu u odnosu na konkurenciju i na njihovo biračko telo. Ne verujem da bi Zapad minirao ovu vladu izostankom datuma”, kaže Stanković i dodaje da bi izbori bili jedna od opcija, ali bi onda na njih vladajuća koalicija išla pod hipotekom neuspeha.
Sociolog Jovo Bakić je ubeđen da će, kakva god varijanta bila, građani Srbije na birališta.
„Na izbore će se ići ako Vučić hoće da zadrži sliku ozbiljnog političara jer ne možete imati premijera koji je pod sumnjom da su njegovi najbliži saradnici u dosluhu sa mafijašima. A možda i on sam. To je jedna potpuno neodrživa situacija”, kategoričan je Bakić.
Scenario 2
A šta ako se ne postigne dogovor u Briselu i ne dobije datum?
„Sumnjam da će neko da uđe u rizik rušenja vlade u slučaju nedobijanja datuma. Ono što je u glavama političara, međutim, niko ne može do kraja da predvidi. Načelno gledano, vlade u Srbiji se prave po principima koji nisu do kraja jasni kao što ni razlozi za kraj vlada ne moraju biti do kraja jasni”, objašnjava Stanković i dodaje da ukoliko bi bilo izbora na njih bi se išlo sa hipotekom neuspeha, a pri tom vladajuća koalicija nema potrebu za to jer većina u parlamentu nije tanka.
Prema njegovom mišljenju „okidači” za prevremene izbore mogli bi da budu ili politička opstrukcija borbe protiv korupcije ili teška socijalno-ekonomska situacija.
A Vučićeva navodna želja za premijerskom funkcijom?
Taj motiv, kaže on, postoji, ali treba da bude preveden u političke razloge. Ono što je prihvatljivo za SNS treba da postane prihvatljivo za celokupnu javnost, a to su dve različite stvari.
Vuletić smatra da će u slučaju dvostrukog „ne” verovatno biti izbora. On podseća da je Vučić više puta izjavio da će ako ne bude datuma raspisati izbore jer smatra da bi i sam bio odgovoran za to. „To, međutim, neće bitnije promeniti sadašnju političku situaciju jer će SNS i dalje, po svoj prilici, ostati najpopularnija stranka. Oni su sve vreme, kada je reč o Kosovu, u prvi plan gurali SPS, odnosno Dačića. Opozicija će, u toj situaciji, biti podeljena, možda podeljenija nego ranije, upravo zbog toga što će svako iz takve situacije pokušati da izvuče neku korist za sebe”, objašnjava Vuletić.
Scenario 3
„Zašto bi išli na izbore ako postignu dobar rezultat”, pita Stanković, a pri tom, kaže, nisu suočeni sa demonstracijama poput onih u Bugarskoj ili Sloveniji.
„Činjenica jeste da se dogodila preraspodela uticaja u javnom mnjenju, da Dačić danas nije ono što je bio u maju 2012. kao što ni Vučić nije isti, nego mnogo jači nego što je bio. Ali, podsećam, početkom 2009. godine DS je imao isti rejting kao sada SNS pa je vlada trajala pun mandat”, ističe Stanković.
U varijanti „tri”, kaže Vuletić, moguće su dve opcije. Jedna, koja bi SNS-u, kaže, možda najviše odgovarala, jesu izbori kako bi se dobila „nagrada” za sve što je učinjeno. I da bi Vučić imao mogućnost da dobije izbore bez Nikolića. Onda bi na taj način on ojačao svoju poziciju i u stranci i u državi. On ističe i da bi se glavna bitka vodila između SPS-a i SNS-a, ko bi od te dve stranke kroz izborni rezultat materijalizovao dobijeni datum. To bi, s druge strane, dodatno umrtvilo opoziciju.
Po njegovom mišljenju manje je verovatna opcija da ne bude izbora. Mnogi u SNS-u, kaže, pomislili bi da je to odlična šansa da se izvuče maksimalna korist od toga kao i da je to prilika da Vučić bez Nikolića dobije te izbore.
----------------------------------------------------------------------
Socijalisti mogu loše da prođu na izborima
Da li bi SNS, kako se spekuliše, mogao posle izbora da napravi vladu samo sa strankama manjina?
Ključno je pitanje, kaže Jovo Bakić, ko će preći cenzus jer svako kome se to desi ima velike šanse da uđe u vladu.
„Oni koji su slabiji biće prirodan partner za koalicionu vladu sa naprednjacima. Ako se bude odmotavalo klupko sa Dačićem i ostalima socijalisti mogu vrlo loše proći na izborima. A sa druge strane, politički život je uvek pun nepoznanica”, kaže Bakić i prognozira da ćemo na izbore ići čim se završe odmori, u septembru ili oktobru.
J. Cerovina, B. Čpajak
objavljeno: 26.03.2013.
