Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 26.Jan.2017, 14:08   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Tri berlinska pogleda na Srbiju

Spoljnopolitički odbor Bundestaga, koji se u ovom trenutku bavi mnogim pitanjima, od Bregzita, ekonomije do izbegličke krize i dolaska Donalda Trampa na vlast u SAD, raspravljao je u sredu isključivo o Zapadnom Balkanu, sa idejom da je region, u kojem turbulencije u poslednje vreme jačaju, treba da ostane na radaru Nemačke i Evropske unije.

Svoje viđenje situacije u regionu za Dojče vele iznela su trojica poslanika i članova tog odbora Torsten Fraj (CDU), Sevim Dagdelen >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << (Levica) i Josip Juratović (SPD).

Torsten Fraj, jedan od poslanika vladajućih demohrišćana (CDU) u tom odboru, kaže da drugi akteri na Balkanu poput Rusije i Turske ne spavaju, a da je nejasno kako će se ponašati nova administracija u Vašingtonu.

Posebno u Srbiji, dodaje, jača uticaj Rusije.

„U Rusiji imamo autokratski sistem kojem su važnije geopolitičke igre moći nego dobrobit srpskog naroda. Ne želim da negiram istorijske veze, ali mi nismo uspeli da pojasnimo da najvažniji trgovinski partner Srbije nije Rusija već Evropska unija, a posebno Nemačka. Ili da približimo činjenicu da je u poslednjih 15 godina iz EU u Srbiju stiglo oko pet milijardi evra donacija, a iz Rusije baš ništa - osim možda voza ka Kosovu", kaže Fraj za DW.

Tu sasvim drugačije mišljenje ima Sevim Dagdelen, poslanica opozicione Levice i Frajeva koleginica iz Spoljnopolitičkog odbora parlamenta.

Sevim Dagdelen: Srbija se kroz ujednačavanje bezbednosne i spoljne politike sa politikom EU primorava na antiruski kurs

„Očigledno se u koncept Savezne vlade ne uklapa da Srbija kao kandidat za EU bude blizak saveznik Rusije. U okviru pristupnih pregovora Vlada Nemačke priteže svoju stegu - Srbija se kroz ujednačavanje bezbednosne i spoljne politike sa politikom EU primorava na antiruski kurs. U to spada i navodna normalizacija odnosa sa Kosovom koja bi trebalo da natera Srbiju da prizna nezavisnost pokrajine koja je proglašena protivno međunarodnom pravu", navodi Dagdelen za DW.

Josipa Juratovića, poslanika Socijaldemokrata (SPD), mlađeg partnera u nemačkoj vladi, brinu tenzije između Srbije i Kosova.

Da li Srbija ide "putem Nikolića ili putem Vučića

Epizoda sa vozom, kaže, tera na pitanje da li Srbija ide "putem Nikolića ili putem Vučića, koji nam govori da ide u pravcu Evropske unije i da će učiniti sve što je u njegovoj moći kako bi do toga što pre došlo".

Iskusni parlamentarac u razgovoru za DW ipak iznosi nadu da su trzavice u regionu tek standardni predizborni šou:

„Mi stalno negde imamo neke izbore. Nedavno su bili u Hrvatskoj i BiH, a uskoro će biti u Srbiji. U svim tim zemljama, u kojima političke stranke nemaju da ponude ništa konstruktivno, ide se na stvaranje napetosti a preko njih se već decenijama dobijaju izbori."

Juratović: "... Drugo oni ne razumeju. I treba im pritisak"

Na pitanje kako komentariše to što su odmah posle briselskog sastanka kosovski i srpski predsednik nastavili sa ratobornim izjavama, Juratović kaže da ne može govoriti ponaosob, ali da u regionu mnogi političari ne žele približavanje EU i pravnu državu.

„Oni su sebi poslednjih decenija izgradili ugodan sistem u kojem uživaju, gde vlada polusivilo. To je ono u čemu se svi nacionalisti slažu", naveo je.

Juratović se zalaže da se "prestane s tim bezbrojnim sednicama, konferencijama i okruglim stolovima i da se razgovara samo o konkretnim projektima povezanim s konkretnim reformama. Drugo oni ne razumeju. I treba im pritisak."

Dojče vele podseća na poslednju anketu NSPM prema kojoj, kako se navodi u Srbiji svega 44 odsto građana podržava članstvo u EU, dok je 42 odsto protiv. Demohrišćanin Fraj vidi krivicu i sa evropske strane i dodaje da EU mora pokazati da želi da bude "trajan partner".

Oko osnovnih vrednosti nema pregovora, kaže Fraj, njih zemlja-kandidat za EU mora preuzeti. "Prema mojim razgovorima u Srbiji, tamo postoji velika želja i spremnost da se ide ovim putem, ali za mene to znači da Srbija mora imati jasnu perspektivu pristupa i to ne kao štap i šargarepu, već kao jasno pravo na pristup."

„Pogrešno je verovati da je na Zapadnom Balkanu sve ružičasto i da se sada radi o, eto, malo jačoj pravnoj državi ili malo većem privrednom rastu i nižoj stopi nezaposlenosti.

Lek u bržim evrointegracijama pre svega Srbije

Ne, nego imamo temeljne probleme i izazove koji se očitavaju i po etničkim linijama. Zato se i zalažem da se mi, kao Evropska unija, ali i Nemačka, jasnije angažujemo na Balkanu", dodaje Fraj.

Socijaldemokrata Juratović misli da je lek u bržim evrointegracijama pre svega Srbije.

Ta zemlja je, dodaje, spremna da otvori petnaestak pregovaračkih poglavlja i sa tim ne treba čekati.

Veoma je oštar prema rodnoj Hrvatskoj zbog blokade srpskih pregovaračkih poglavlja.

„To je pogrešno. Ja nisam protiv toga da se deci hrvatske manjine u Vojvodini daju na raspolaganje školski udžbenici na hrvatskom jeziku. Ali ne može jedna zemlja blokirati razvoj celokupne EU. To je po mom mišljenju nedopustivo i ja tu očekujem više ozbiljnosti od Hrvatske", rekao je.

Ali da li je Evropska unija u ime stabilnosti spremna da zažmuri na negativne stvari u Srbiji? U jednom internom papiru nemačkog Ministarstva spoljnih poslova, čije je izvode juče objavio DW , iznosi se niz zamerki zbog slabosti pravne države, korupcije, slučaja Savamale, kontrole medija zamerke koje se po pravilu ne čuju od nemačkih zvaničnika, recimo od demohrišćanina Dejvida Mekalistera, izvestioca Evropskog parlamenta za Srbiju, koji je u decembru za DW rekao da su "politička merila za Balkan drugačija".

Politika počinje sagledavanjem realnosti

„Veoma se zalažem za to da kritikujemo ono što je za kritiku", kaže na to njegov stranački kolega Torsten Fraj.

Nemačka primorava Srbiju na "rigorozni režim štednje

Kada se radi o "reformskom elanu", nemačka Levica ima drugačiji stav. Nemačka primorava Srbiju na "rigorozni režim štednje koji je uz smanjenja plata i penzija i privatizacije u nekim zemljama EU već doveo do katastrofe", smatra Sevim Dagdelen.

„Takav program je naprosto socijalno poguban", rekla je ona.

„Ali politika počinje sagledavanjem realnosti. Uvek morate pogledati ko su vam mogući partneri u zemlji. Zalažem se da razgovaramo sa svim relevantnim partijama u Srbiji uključujući i proevropsku opoziciju", kaže Fraj. Dodaje da je nužna saradnja sa premijerom Vučićem čija je partija vladajuća na svim nivoima.

„Posebno jer znamo da u srpskoj politici ima i sasvim drugačijih aktera - recimo predsednik Nikolić koji je nakon puta pomenutog voza za Mitrovicu koristio potpuno neprihvatljive reči koje su problem za region", rekao je.

Fraj naglašava da je Vučić u prethodnim kampanjama koristio reformsku i proevropsku retoriku dok se sada pojavljuju više nacionalističke ideje i "izbor reči koje bi se pre očekivale od Nikolića".

„Znam i za izveštaje Zaštitnika građana, pričamo i sa opozicijom, znamo kakva je situacija sa medijima.

Nemam problem da opišem te probleme - recimo zastoj u Vučićevom reformskom elanu što se tiče ekonomije - ali i pozitivne stvari koje su urađene. Recimo da je vlada, posebno Vučić, tokom izbegličke krize delovala evropskije od vlada mnogih zemalja EU", rekao je.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...