Izvor: Politika, 15.Avg.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Trećina porodica jedva sastavlja kraj s krajem
U Hrvatskoj je 720.000 građana siromašno, a svaki stanovnik je prosečno zadužen sa 3.307 evra, pokazuju najnovija istraživanja Od našeg stalnog dopisnika
Zagreb – Na prvi pogled Hrvatska je prilično uljuđena evropska država u mnogim segmentima pa tako i po standardu svojih građana, u svakom slučaju na višoj stepenici od pojedinih zemalja primljenih u Evropsku uniju u zadnjem talasu. Na >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << takav prvi utisak presudno deluje Zagreb (u kojem je skoncentrisana polovina ekonomske moći cele Hrvatske) i lepa jadranska obala, ali kada se pogleda dublje ispod fasade slika je ipak nešto drukčija. O tome govore i najnovija istraživanja materijalnog položaja građana koje listom pokazuju da je finansijska situacija hrvatskih domaćinstava drastično pogoršana u odnosu na prethodne godine.
Posebno zanimljivo u tom pogledu je istraživanje i doktorska disertacija Zdenka Babića, naučnog saradnika Ekonomskog instituta u Zagrebu, pod naslovom „Socijalni transferi i efikasnost socijalne pomoći u Hrvatskoj”. On je utvrdio da od 720.000 siromašnih građana (prema podacima Državnog zavoda za statistiku za prethodnu godinu) svega njih 16,3 odsto, odnosno 115.000 prima pomoć za izdržavanje i to još nedovoljnu. Takva pomoć trenutno iznosi 400 kuna (55,7 evra), krajem godine će se povećati na 500 kuna, dok izdaci za minimalne prehrambene potrebe prema nutricionističkim standardima o potrebnom nivou unosa kalorija u organizam a da on ne bude zdravstveno ugrožen iznose u Hrvatskoj minimalno 529 kuna mesečno.
Nedavno istraživanje Gfk-a pokazalo je da je finansijska situacija za veliku većinu domaćinstava u Hrvatskoj sada lošija nego pre godinu dana, a nekakvo poboljšanje se ne očekuje ni u sledećoj godini. Oko 44 odsto domaćinstava je lošijeg finansijskog stanja nego pre pola godine (tada ih je takvih bilo 39 odsto). Kada se to uporedi s nekim drugim tranzicijskim zemljama jedino je u tom pogledu lošije u Bugarskoj, gde je čak polovina ispitanika izjavila da im je gore nego pre godinu dana.
Samo oko 13 odsto domaćinstava u Hrvatskoj sada ima nešto bolju finansijsku situaciju nego prethodne godine, a početkom 2007. godine tako je ocenilo 21 odsto domaćinstava. Da je u međuvremenu izvršen drastičan „napad” na kućne budžete pokazuje rast inflacija u julu na 8,4 odsto, što je čini ubrzanje poskupljenja u odnosu na prethodne godine. Tome treba dodati i najnižu vrednost evra u odnosu na domaću valutu u proteklih 6-7 godina (za jedan evro se u Zagrebu dobije 7,18 kune, a na Jadranu još manje), što dodatno prazni porodične finansijske rezerve.
Gledajući regionalno, pogoršanje finansijske situacije najviše ističu domaćinstva u severnoj Hrvatskoj (49 odsto) i nekada bogatoj Slavoniji (48 odsto), a najmanje u ekonomski najjačem Zagrebu i Dalmaciji (po 41 odsto). U Zagrebu je i najviše domaćinstava koja su osetila izvesno finansijsko poboljšanje (18 odsto).
Po tom istraživanju trećina domaćinstava u Hrvatskoj jedva spaja kraj s krajem, dok ih se 15 odsto zadužuje ili za preživljavanje troši ušteđevinu. U vezi tih zaduživanja, odnosno dizanja kredita, ilustrativan je podatak da su građani Hrvatske tokom prošle godine povećali svoje ukupno zaduživanje za 16 milijardi kuna (2,25 milijardi evra), što je za dva i po puta više nego što je iznosio novi dug svih preduzeća u Hrvatskoj. Svaki stanovnik Hrvatske tako je sada prosečno zadužen sa 3.307 evra, što je u protekle nepune dve godine povećanje za oko 1.000 evra, odnosno za polovinu dotadašnjeg duga.
Osiromašenje i sve skuplji život najviše pogađa penzionere, o čemu govori i podatak da je prošle godine svaka sedma penzija u Hrvatskoj bila blokirana zbog prisilne naplate dugova, a takav trend se još pogoršava u ovoj godini.
Radoje Arsenić
[objavljeno: 16/08/2008.]
.jpg)
