Izvor: Danas, 15.Dec.2014, 23:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Treći nastup Pekinga na evropskom prostoru
Beograd - Kineski premijer Li Kećijang trebalo je da doputuje sinoć u Beograd uoči samita Kine i 16 zemalja centralne i istočne Evrope. Očekivalo se da ga na aerodromu dočeka premijer Srbije Aleksandar Vučić. Reč je, kako se ističe, o prvoj poseti jednog kineskog premijera Beogradu nakon 28 godina, a nakon svečanog dočeka predviđena je prilika za kraći sastanak dva premijera.
Sagovornici Danasa iz stručnih krugova smatraju da samit, uprkos velikoj medijskoj pažnji >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << i organizacijskom poduhvatu, može imati ograničene domete, kako zbog nepoverenja EU u Peking, tako i zbog toga što je Kina više zainteresovana za tržište nego za ulaganja.
„Evropska unija smatra da je ovo njen prostor, njena interesna sfera, i zato, kao što neće Ruse, tako neće ni Kineze, Turke niti bilo koga drugog. Rusi su zbog Ukrajine prvi otišli, a čini mi se da će im, pre ili kasnije, zasmetati i kineske investicije“, ocenjuje za Danas Predrag Simić, profesor Fakulteta političkih nauka.
On smatra da Evropljani vide Kinu kao faktor koji deli Evropu.
„Kina nastupa već treći put na ovim prostorima, u formatu jedan plus 16. Za Kineze to deluje ločigno jer su sa zemljama Istočne Evrope uspostavili prvo diplomatske odnose kao narodna republika. Ali, zapadna Evropa smatra da Kina time hoće da podeli Evropu i da im oduzme nešto što smatra da je njihovo. Zbog toga načelno smatraju da Kinezi preko ovih zemalja traže zadnja vrata za ulazak u EU, da im preotmu tržište“, tvrdi Simić.
On napominje da su „Kinezi su vrlo adaptibilni kada je reč o poslovanju širom sveta“. „Evropljani smatraju Kinu rivalom, koji njihova tržišta preplavljuje jeftinom robom i u trenutku kada EU nema fondove da investira u region, preuzimaju izgradnju ključnih infrastrukturnih projekata. Navedimo primer železnice Budimpešta - Beograd. Takođe, jedan od kineskih projekata je da finansiraju izgradnju autoputa od Grčke preko Bugarske do Moskve. Isto tako, Crnogorci su i kroz parlament provukli da Kinezi grade prugu Bar - Boljare. U Makedoniji hoće da grade autoput od Tetova do Ohrida, ima tu svega i svačega, o čemu ćemo slušati danas i sutra“, ističe Danasov sagovornik.
Prema njegovim rečima, ako bi Kina sve to ostvarila, uzela bi dobar deo balkanskog tržišta i pojavila se kao pozamašan investitor.
„I to sigurno Evropljanima u ovom trenutku ne treba“, zaključuje Predrag Simić.
Konsultant za strana ulaganja Mahmut Bušatlija smatra da kineska delegacija u Srbiju ne dolazi da bi dogovorila investicione poslove u regionu i našoj državi „kako tvrdi potpredsednica Vlade Zorana Mihajlović“, nego da bi obezbedila još veći plasman za svoje robe i usluge.
- Kinezi su još na prethodnom samitu koji je održan u Bukureštu jasno rekli da je njihov cilj da našem regionu prodaju svoju robu i usluge, a ne da ovde ulažu, tako da naša očekivanja po tom pitanju neće biti ispunjena. Samo kada pogledate javno dostupnu listu učesnika na tom skupu postaje sasvim očigledno kakve su kineske namere. U Beograd dolaze njihove građevinske kompanije, opremačke firme i jedna trgovinska. Dakle, oni nastoje da ovaj skup iskoriste kako bi nam prodali svoje usluge - tvrdi Bušatlija.
Prema njegovom mišljenju, iz toga proizilazi da se u ekonomskom smislu od ovog samita Srbija ne može nadati ničemu drugom osim „povećanju javnog duga“, ako budu sklopljeni nekakvi dogovori sa Pekingom. On stoga ne veruje ni u mogućnost da kineski premijer Li Kećijang pristane na predlog Vlade Srbije da njegova zemlja finansira izgradnju brze pruge Beograd - Budimpešta, već smatra da će Kinezi insistirati na tome da srpskoj strani ponude kredit kojim bi taj projekat bio realizovan.
- Investicije u ovaj region nisu kineska ideja - insistira Bušatlija.
Ovaj stručnjak upozorava i na veoma lošu strukturu trgovinske razmene između Beograda i Pekinga u kojoj drastično dominira uvoz iz Kine.
- U svim govorima ovih dana, uopšte se ne pominje činjenica da Srbija najgoru spoljnotrgovinsku razmenu ima upravo sa Kinom. Mi iz te zemlje godišnje, potpuno legalnim tokovima, uvezemo robu i usluge za milijardu dolara, a smatra se da nelegalno u našu zemlju stigne robe za još 200-300 miliona. Nasuprot tome, Srbija u Kinu izvozi tek par miliona dolara godišnje - podseća Bušatlija.
On ipak vidi potencijalnu korist od saradnje sa Kinom, ali samo u slučaju da se prvo sve zemlje regiona međusobno dogovore i ponude Kinezima centralnu Evropu kao zajedničko tržište. U tom kontekstu, Bušatlija smatra da bi činjenica da su Kinezi kapitalom ušli u solunsku luku mogla da bude od interesa i za Srbiju, ako bi se infrastrukturno povezao ceo region, tako da ni Beograd ni Budimpešta ne budu krajnje tačke do kojih bi prevozila roba, već samo usputne stanice. Ovako, samo za sebe, on ne vidi preterane koristi od izgradnje brze pruge između srpske i mađarske prestonice.
Infrastrukturni projekat
Premijer Vučić je 10. septembra, kada je boravio u Pekingu, izjavio da mu je Li Kećijang preneo da je razgovarao sa grčkim premijerom Antonisom Samarasom i da su dogovorili da se pruga Budimpešta - Beograd spoji sa Solunom, istakavši da bi to za Srbiju predstavljalo najveći infrastrukturni projekat.
Mere bezbednosti
Samitu prisustvuje 15 premijera iz Kine i zemalja centralne i istočne Evrope, dok će jedino Hrvatska poslati šeficu diplomatije Vesnu Pusić. Mere obezbeđenja su podignute na najviši nivo, pojedini stručnjaci kažu viši i od onih tokom poseta Vladimira Putina i Hilari Klinton. U Beograd je iz svih zemalja stigao i određeni broj agenata zemalja učesnica, kao i iz kineskog Ministarstva državne bezbednosti. MUP će angažovati maksimalnih 10.000 policajaca. Samit prati više stotina akreditovanih novinara.
Na rasporedu brojni bilateralni sastanci
Agenda mnogobrojnih sastanaka u okviru Samita još je u pripremi, ali prema onome što je saopšteno na brifingu u Vladi Srbije, „udarni dan“ je utorak.
* Predviđeni brojni bilateralni susreti, koje će kineski premijer imati u hotelu Hajat, a srpski premijer u Palati Srbija.
* Vučić razgovara prvo sa crnogorskim premijerom Milom Đukanovićem, potom BiH Vjekoslavom Bevadnom, zatim rumunskim Viktorom Pontom, potom sa slovenačkim Mirom Cerarom. Nakon toga sa premijerkom Letonije Laimdotom Straujumom, i na kraju sa premijerom Češke Milošom Zemanom.
* Četvrti ekonomski forum u Sava centru otvoriće premijeri Kećijang i Vučić kao i premijerka Poljske Eva Kopač u 16 časova. Očekuje se direktan prenos RTS.
* Zvanično otvaranje Trećeg Samita Kine i zemalja Centralne i Istočne Evrope je u 17 časova - svečanom činu prethodi grupno fotografisanje učesnika. Pozdravne govore održaće premijeri Vučić i Li. Nakon sastanka predviđeno je obraćanje medijima dva premijera, nakon čega će biti priređena svečana večera kao i prijem za učesnike.
* U sredu, 17. decembra, planiran je sastanak premijera Kine, Srbije, Mađarske i Makedonije, na kojem će se razgovarati o izgradnji pruge Budimpešta - Beograd, nakon čega su planirane i izjave za medije.
* Srpska i kineska strana trebalo bi da potpišu niz sporazumna koji su u pripremi, a potom će se premijeri Kine i Srbije obratiti novinarima.
* Za četvrtak 18. decembar, planirano je da se Li Kećijang sastane i sa predsednikom Srbije Tomislavom Nikolićem, a zatim će delegacije Kine i Srbije prisustvovati svečanosti otvaranja mosta Zemun - Borča, koji gradi kineski partner.
* Gradonačelnik Beograda Siniša Mali dodeliće Li Kećijangu zvanje počasnog građanina Beograda.
REAGOVANJA
Milorad Dodik: Predstojeći samit u Beogradu predstavlja, pre svega, veliki uspeh Srbije, odnosno vlade Aleksandra Vučića, koji je uspeo da organizuje takav skup.
Eva Kopač: Samit Kine i 16 zemalja Centralne i Istočne Evrope postao je važan deo dijaloga između Evrope i Kine i može da posluži kao most između velikih politika i bilateralnih odnosa Kine sa evropskim zemljama pojedinačno.
Viktor Orban: Mađarska je dokazala da, u cilju ekonomskog rasta, neke konvencionalne ekonomske dogme treba prevazići.
Vesna Pusić: Hrvatska je posebno zainteresovana za saradnju na infrastrukturnim projektima, koji mogu da osnaže vazdušne, železničke i putne veze.
Bojko Borisov: Saradnja između Kine i zemalja Centralne i Istočne Evrope pruža još neiskorišćene mogućnosti za velike regionalne projekte i produbljivanje strateškog partnerstva između EU i Kine.
Laimdota Straujume: Odličan forum za razmenu ideja o jačanju saradnje i približiti zemlje učesnice realizaciji zajedničkih ciljeva.
Tavi Roivas: Estonija spada među zemlje s najbržim privrednim rastom u EU i najpovoljnijim uslovima za poslovanje i pozvao zemlje partnere da koriste njene elektronske usluge.
Vjekoslav Bevanda: Pred BiH se nakon Samita Kina-CEE otvara svetla i prosperitetna budućnost, jer je zemlja brojnih neiskorišćenih - „skrivenih“ potencijala, koji mogu da se konkretizuju kroz poslovne projekte.
Edi Rama: Srbija više nije neprijatelj Albanije, već sused koji je postao istinski partner u cilju izgradnje evropske budućnosti Balkana.
