Izvor: Vesti-online.com, 31.Dec.2012, 13:01   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Teško oboljenje

Ksenomanija u svom izvornom značenju obeležava manijačko ludovanje za sve što je tuđinsko. Ako ste "kul" umesto da ste smiren ili hladnokrvan; ako ste "in" umesto da budete, recimo, aktuelan; ako vam korist ili povlastica postanu "benefit", a "brend" znak za specifičan proizvod, dobar lekar će vam konstatovati blagi oblik ksenomanije.

Dejan Lukić  

Teži oblik ove bolesti nastaje kad vam Evropska unija postane cilj i smisao života, a treminalni >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << kad počnete da se, u to ime, još nacionalno poništavate i ne pitate za cenu.

Srbija ovog vremena ispoljava znake ulaska u ksenomanijačku fazu bolesti.

 

To je onaj stadijum bolesti kad gubite racionalno rasuđivanje o poretku, veličini i redosledu činjenica. U tom poremećaju spremni ste da danas ginete i za "ideale" za koje zdrava pamet već sada vidi da su promašeni i da ne zavređuju traženu cenu.

Britanci hoće da izađu iz Evropske unije. U poslednjem ispitivanju javnog raspoloženja pred Novu godinu, 57 posto ljudi kažu da bi - kad bi politička elita imala kuraži da raspiše plebiscit - rekli Briselu "baj, baj". Samo 22 posto Britanaca ovog momenta ima čvrst stav da je briselska država nešto bez alternative.

 

Posebno značenje predstavlja nalaz da Ostrvljani ocenjuju Uniju samo sa dva plus, iako na EU otpada preko 50 posto celokupne trgovinske razmene sa Britanijom. A posebnu ironiju označava okolnost da Britanci ovako misle o Briselu neposredno pošto je Evropska unija dobila onu grotesknu Nobelovu nagradu za mir.

Britanski primer, teška kriza u zoni evra, posrtanje zajedničke valute evra, agonija Grčke, bolest Španije i Portugala, pad evroentuzijazma širom Kontinenta, evidentan zamor daljeg širenja Unije - sve to ništa ne znači bolesnicima u poodmakloj fazi ksenomanije. Oni ne marširaju stazom činjenica, oni marširaju stazom promašene ideje. Njima činjenice samo remete lagodan poredak snova.

Zbog toga, ovo što se sad odigrava u Beogradu i jeste manje politika zdravog uma, a više dijagnoza. Ozbiljna psihoanaliza bi ustanovila da je dijagnoza: paničan strah "malih ljudi" (političke elite) pred fascinacijom imperijalnog.

Od smrti Despota Stefana, Beograd je neprekidno bivao arena uticaja na kojoj su se nadgornjavale mađarska, turska ili austrijska imperija. To je ostavilo svoj trag do današnjeg dana. Psiha Beograda živi pod faktičkom vlašću nove imperije koja se, za ovu priliku, zove Evropska unija. Ta imperija nije ništa drugo nego - kako je to već zapisano - "(ne)ostvareni san imperijalne Nemačke".

Iz te podaničke, ksenomanijačke niskosti biva moguće da Aleksandar Vučić, mrtav-ladan izgovori u parlamentu kako nam nema života bez Evropske unije, kao da na svetu ne postoji ni Rusija, ni Švajcarska, ni Norveška...

 

Iz te podaničke, ksenomanijačke niskosti, Ivica Dačić se načisto uneredi kad čuje da su u Briselu baronesi Ešton zakrčala creva.

Nastavak na Vesti-online.com...