Izvor: Kurir, 26.Jan.2011, 02:22 (ažurirano 02.Apr.2020.)
TRIBINOM OBELEŽENO DESET GODINA DEMOKRATSKE VLASTI
BEČ - Ekonomska i socijalna situacija u Srbiji je trenutno veoma loša, ocenili su u utoarak veče učesnici tribine Srpskog kulturnog foruma u Beču povodom obeležavanje 10.godina od formiranja prve demokratske vlade Srbije, čiji je predsednik bio Zoran Đinđić.
Srbija je u jednoj ozbiljnoj političkoj i ekonomskoj krizi i nedostaje joj jedna ličnost kao što je bio Zoran Đinđić, istakao je predsednik Socijaldemokratske unije Žarko Korać.
"Srbija nema rešen državni >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << status, i to troši ogromnu političku energiju. Takođe i saradnja sa Hagom. Naš proces približavanja EU ide jako usporeno, jer naša zemlja troši jako puno energije na probleme, koje drugi nisu imali", ukazao je Korać.
On je ocenio da je Srbija imala kasnu demokratsku tranziciju, podsećajući na sve kroz šta je naša zemlja prošla krajem prošlog veka.
Govoreći o dolasku na vlast prve demokratske vlade, Korać je istakao da je jedna od tekovina te vlasti da se svaka buduća vlast bira na demokratskim izborima i silazi sa vlasti putem glasanja, bez manipulisanja medijima, i izborne krađe.
Izbori u proteklih 10 godina, podvukao je on, stvarno su bili demokratski.
"Ekonomska i socijalna situacija je veoma loša u Srbiji, i nezadoviljstvo stanovništva je ogromno, jer su i očekivanja bila prevelika", naglasio je koordinator za ekonomske odnose u Organizaciji za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS), bivši šef jugoslovenske diplomatije Goran Svilanović.
"Na izborima pre 10 godina pobedile su sve opozicoine stranke zajedno. Da bi došlo do promene bilo je potrebno da se na istoj strani nađu protivnici politike Miloševića različitih političkih ideja. Vlada koju je vodio Đinđić, bez obzira što je zatekla tešku ekonomsku i socijalnu situaciju, nije mogla da se bavi tim pitanjima, jer je morala da rešava druge stvari kao što su odnosi između Srbije i Crne Gore, pa zatim oko Kosova, pa i saradnjom sa Hagom, i novim Ustavom. Ko god da je bio premijer te vlade morao je da se bavi temama koje su mu se nametale“, objasnio je on.
"Kada je ubijen Đinđić, ušli smo u proces kada je energija nestala, a političke podele su prevagnule, i sa tim se sučavamo još i danas. Nakon rešavanja tema koje su se nametale, nekada i bez našeg učešća, sada se suočava vlada sa ekonomskim i socijalnim temama", dodao je Svilanović.
Prema njegovim rečima, u ovom trenutku treba imati veliku hrabrost govoriti o rokovima za pristupanje EU, i to ne samo zbog našeg sporeg kretanja ka Uniji, već i same EU, koja je suočena sa svojim problemima.
"Srbiji jeste mesto u EU, i mogla je da uradi više u poslednjih deset godina da dokaže da zaista želi da postane članica. Ne svodi se sve na članstvo, i ispunjavanje zahteva EU, već se radi pre svega o modernizaciji zemlje. Taj put je put rešavanja suštinskih problema sa kojima se suočava Srbija", rekao je Svilanović.
Ambasador Srbije u Austriji Milovan Božinović, koji je odmah posle demokratskih promena predvodio naše diplomatsko predstavništvo u Berlinu, rekao je da se seća da dolaskom nove demokratske vlasti bio prisutan veliki elan.
On je preneo da je u Berlin otišao sa dva prioriteta, koji je imao Đinđić, a to je da se sprovede temeljna reforma u Srbiji, da bi se društvo promenilo, odnosno potpuno normalizovalo, i moglo postati partner sveta, koji se u to vreme radikalno menjao.
Drugi prioritet bio je da Srbija za 10 godina pristupi EU.
Prema rečima Božinovića, ljudi sa kojima se sretao u Nemačkoj su verovali da je to moguće i da je vlast u Srbiji sposobna da to postigne.
Srbija se, naveo je on, u proteklih 10 godina, menjala uglavnom na dobro, ali išla i nekim stranputicama koje nisu dozvolile ostvarenje ciljeva.
Naša zemlja, smatra ambasador, može da se suoči sa svim izazovima samo ako se snage skoncentrišu.
