Izvor: Blic, 11.Jul.2017, 17:22 (ažurirano 02.Apr.2020.)
TRAŽI SE RADNIK VIŠE U Derventi posluje 14 austrijskih kompanija
Blizina granice sa EU i dobar poslovni ambijent dva su ključna razloga zbog kojih su za investiranje u Derventu zainteresovani austrijski privrednici.
Investitorima u ovom gradu vrata su širom otvorena, a u to su se uverili pre 13 godina, kada su počinjali posao, austrijski predstavnici firme Mreža Netvork, koja se bavi proizvodnjom računarske opreme.
- Sa zadovoljstvom možemo reći da smo prometovali >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << preko 100 miliona maraka i da smo otvorili preko 600 radnih mesta i da imamo nove dogovore takođe sa austrijskim firmama - naglasio je direktor preduzeća "Mreža netvork" Zoran Tošić.
U Derventi posluje 14 austrijskih firmi. Novi investitori zainteresovani su da ulažu u IT sektor, metalopreradu i trgovinu. U ovom gradu vide niz prednosti.
- Derventa se jako intenzivno brine za privrednike, za strane firme. Prednost Dervente je ta što se nalazi u blizini EU, blizu granice sa Evropskom unijom - rekao je trgovinski savetnik Ambasade Austrije u BiH Filip Kupfer, piše RTRS.
Prvo što investitori pitaju kada dođu u Derventu jeste hoće li biti dovoljno radnika. Ko hoće da radi posao može da nađe, kažu građani.
Nadležni naglašavaju da opština transparentno prodaje ili izdaje u zakup zemljište. Tvrde da korupcije nema, a tamo gde ne mogu pomoći investitorima, ne žele ni da smetaju.
- U Derventu kad dođete ujutro u 3 sata dobijete rešenje da možete postati privrednik. To je velika stvar, nema lera, nema kvačila da vas neko drži da vam kaže dođite sutra, dođite prekosutra, rekao je načelnik opštine Derventa Milorad Simić.
Najviše zaposlenih je u realnom sektoru gde bi plate svakako mogle biti bolje.Ni sami privrednici i investitori nisu bez problema.
- Najveći problemi su roba iz trećih zemalja. Predložićemo da se napravi carinska slobodna zona u Derventi, dodao je direktor preduzeća "Mreža netvork" Zoran Tošić.
Osim Dervente za carinsku zonu zainteresovani su Brod, Modriča i Šamac. Carinska zona bi povećala strane investicije i sa sadašnjih 30.000 zaposlenih taj broj bi bio povećan za još najmanje 10.000.
