Izvor: S media, 25.Nov.2009, 11:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Švedska će primiti zahtev Beograda
Ako Srbija odluči da podnese zahtev za članstvo u Evropskoj uniji, švedski premijer će, u svojstvu predsedavajućeg EU, primiti u Stokholmu taj zahtev od srpskih zvaničnika, piše danas novosadski Dnevnik.
Koliko smo mi informisani, to bi trebalo da bude predsednik Srbije Boris Tadić - i proslediće ga Savetu u Briselu, bez obzira na to da li će prethodno biti aktiviran Prelazni sporazum ili ne - rekao je za Dnevnik izvor u švedskom predsedništvu EU.
>> Pročitaj celu vest na sajtu S media <<
Sagovornik lista je podsetio na stav šefa švedske diplomatije Karla Bilta da bi Srbija trebalo da primeni politiku "korak po korak" ka članstvu u EU, a to znači prvo
aktiviranje Prelaznog sporazuma i odluka Saveta ministara o početku ratifikacije S S P, a onda podnošenje zahteva za članstvo.
Međutim, Bilt je u tim prilikama uvek dodavao da je podnošenje zahteva za članstvo suvereno pravo svake države i da niko ne može diktirati, pa ni EU, kada će neka zemlja u Evropi da aplicira.
"Za prijem zahteva za članstvo u EU potrebno je imati saglasnost zemlje koja predsedava Unijom da tu aplikaciju primi i Švedska je voljna da izađe u susret Srbiji ako vlasti u Beogradu procene da je dobar trenutak za predavanje zahteva", naveo je izvor Dnevnika u švedskom predsedništvu EU..
On je dodao da je ipak, za sledeći korak u vezi s aplikacijom Srbije, odnosno davanje mandata Evropskoj komisiji da uradi mišljenje, potrebna saglasnost svih
članica Evropske unije, o čemu bi Beograd trebalo da vodiračuna, jer će bez saglasnosti svih država EU, aplikacija Srbije ostati u fioci.
Iskustvo drugih država, međutim, kaže da nikada nijedna nije dobila ohrabrenje od svih članica EU i institucija Unije da podnese zahtev za članstvo. To je bio slučaj i s Hrvatskom, i s Crnom Gorom i s Albanijom, koje su podnele zahtev uprkos savetima da to ne urade i pričekale su malo na "zeleno svetlo" Saveta ministara.
Primera radi, Crnogorci su čekali četiri i po meseca, a Albanci sedam. Srbija je u specifičnoj poziciji jer oni nisu imale otvorena pitanja, poput saradnje s Haškim tribunalom, i članice EU nisu mogle odugovlačiti a da ne budu optužene za usporavanje procesa evropskih integracija.
Nažalost, u slučaju Srbije, navodi Dnevnik, osim Holandije, i neke druge zemlje skeptične prema proširenju EU mogle bi početi da koriste nepotpunu saradnju s Haškim tribunalom kao izgovor za odlaganje početka procesa za davanje statusa kandidata Srbiji.
