Izvor: Politika, 27.Jun.2009, 23:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šveđani na čelu Evropske unije
Deblokada Lisabonskog sporazuma, u slučaju pozitivnog referenduma u Irskoj, a za vreme švedskog predsedavanja, mogla bi da stvori bitno pozitivniju atmosferu u EU i veće šanse Balkana da u neko dogledno vreme stigne do članstva u Uniji
„Srbija od švedskog predsedavanja Evropskom unijom prvo može da očekuje Karla Bilta, švedskog ministra, koji ima bogato iskustvo sa Balkana i poznat je po svojim uravnoteženim stavovima prema ovom regionu”, kaže >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << prof. Predrag Simić, doskorašnji ambasador Srbije u Francuskoj.
Ksenija Milivojević, savetnica za evropske integracije potpredsednika vlade Srbije Božidara Đelića, kaže da uloga predsedavajućeg nije nebitna, jer „ima mogućnost da utvrđuje agendu sastanaka EU, s tim što se uvek to radi uz prethodni dogovor sa ostalim državama članicama”. Objašnjavajući da će Srbija na toj agendi biti u okviru prioriteta koji se odnosi na eksterne odnose EU, ona ističe da se do kraja švedskog predsedavanja očekuje odluka o ukidanju viza za Srbiju, Makedoniju i Crnu Goru.
I Simić smatra da će Švedska, u toku svog predsedavanja, verovatno privesti kraju pitanje belog šengena, da će otvoriti pitanje ratifikacije trgovinskog sporazuma sa Srbijom, da će u ovom periodu biti infrastrukturnih projekata iz fondova EU.
Dušan Reljić, istraživač Nemačkog instituta za međunarodne odnose i bezbednost u Berlinu, kaže, međutim, da „ne treba vezivati posebna očekivanja za pojedine zemlje”. Pojedine zemlje možda mogu nešto malo da ubrzaju ili uspore taj proces, „ali, to je manje bitno u odnosu na opšte stanje političkih i ekonomskih odnosa, kako unutar EU tako i globalno posmatrano”.
Navodeći da u Uniji trenutno vlada ekonomska kriza koja ima jake finansijske odraze na budžete pojedinih zemalja, on kaže da se to odražava i na političku spremnost oko proširenja. Kriza dovodi i do porasta nezaposlenosti. Reljić kaže da je u takvim uslovima teško objasniti stanovništvu da treba širiti EU i perspektivno otvoriti domaće tržište radne snage za radnu snagu iz, recimo, zemalja zapadnog Balkana.
On podseća i na to da je proširenje EU uvek bio proces koji je u svojoj suštini imao strateške i bezbednosne ciljeve. Stoga on ne veruje da EU od tog cilja može da odustane i da kaže da je ne zanima stabilnost područja na kojem je u Evropi bila najveća kriza u poslednjih 20 godina, posle pada Berlinskog zida. „EU ima interes da obezbedi mirnacelomkontinentu. A, najefikasnije sredstvo koje ona naraspolaganju u svojoj spoljnoj politici jeste širenje, što je Karl Bilt i rekao na svojoj konferenciji za štampu”, kaže ovaj ekspert.
„Politikini” sagovornici su optimisti u vezi sa deblokadom sporazuma. „EU i Holandija će naći „nekakav kompromis” oko Srbije koji će umešanim stranama omogućiti da sačuvaju svoj ugled. Postepeno stupanje na snagu Prelaznog sporazuma bi verovatno bilo jedno od takvih rešenja”, kaže Reljić, navodeći da ni sankcije UNSrbiji nisu bile svojevremenoukinute odjednom. Nije u interesu EU da njeni odnosi sa Srbijom budu trajno blokirani, a insistiranje Holandije na hapšenju i izručenju Ratka Mladića drugorazredno pitanje u odnosu na bezbednosni interes EU.
Milivojevićeva naglašava da se Srbija nada da će Švedska upravo to pitanje staviti na dnevni red prvog naradenog sastanka Saveta ministara, krajem jula.
Inače, prof. Simić ocenjuje da je u ovom trenutku u EU prilično popularna ideja da se zemlje zapadnog Balkana prime u „paketu”. Logika u Uniji je otprilike sledeća: „Slovenci blokiraju Hrvate. Ako primimo Hrvate, oni će blokirati Srbe. Ako primimo Srbe, oni će blokirati Kosovo”.
S tim u vezi, Reljić primećuje da su u Hrvatskoj prepoznali opasnost da budu osumnjičeni da će pokušati da se prema Srbiji ponašaju kao Slovenci prema njima, pa su zato Sanader i Mesić u novije vreme više puta ponovili da im tako nešto ne pada na pamet. „No, naredne godine su predsednički izbori u Hrvatskoj, a ni vlade nisu večite”, primećuje Reljić.
Prema njegovim rečima, do prijema u „paketu” neće doći, „iz ideoloških razloga” jer bi bile nagrađene one zemlje koje se nisu posebno dobro pripremile za ulazak u EU, a kažnjene one države koje su su napregle. Ali će, u svakom slučaju, instrumenti širenja, preuzeti iz ranijih krugova širenja EU, biti preispitani. „Ukoliko EU ne uspe da završi taj proces, gubi svoju verodostajnost kao igrač na međunarodnoj sceni, kao entitet koji ima svoju zajedničku spoljnu politiku”, uveren je on.
Ne treba, kaže Milivojević, da se bavimo time da li ćemo ući u nekom „paketu” ili ne. „Jer, bez obzira na to kakvu će konačnu političku odluku doneti EU, da li će primiti jednu ili više zemalja istovremeno, ispunjenost kriterijuma se individualno procenjuje, za svaku zemlju”.
„Deblokada Lisabonskog sporazuma, u slučaju pozitivnog referenduma u Irskoj, a za vreme švedskog predsedavanja, mogla bi da stvori bitno pozitivniju atmosferu u EU i veće šanse Balkana da u neko dogledno vreme stignu do članstva u Uniji”, misli prof. Simić.
Biljana Čpajak
[objavljeno: 28/06/2009]
.jpg)
