Izvor: Akter, 30.Sep.2015, 21:36 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sve strožiji uslovi za EU
Profesor međunarodnih odnosa na Univerzitetu u Zagrebu Dejan Jović ocenio je danas da uslovi za prijem u Evropsku uniju postaju sve strožiji i da to za posledicu ima da se zemlje kandidati pretvaraju da sprovode reforme
Na panelu “Evropska unija – Zapadni Balkan” u okviru Beogradskog bezbednosnog foruma, Jović je rekao da se postavlja pitanje da li ima alternative za zemlje zapadnog
Balkana ako one ostanu previše dugo pred vratima EU.
Kao >> Pročitaj celu vest na sajtu Akter << primer zemalja čiji je proces prijema u EU praktično zakočen, Jović je pomenuo Tursku i Makedoniju navodeći da se takva situacija može desiti i drugim kandidatima za članstvo u EU.
Reagujući na izjavu Maje Kovačević sa Fakulteta političkih nauka u Beogradu koja je ukazala na neuspeh Evropske unije u nastojanju da promeni Ustav u Bosni i Hercegovini, Jović je rekao da su SAD napravile Dejtonski sporazum kojim je stvorena takva situacija u BiH iz koje je proizašao slučaj Sejdić-Finci.
Jović je ocenio i da kosovska nezavisnost pre svega postoji zahvaljujući podršci SAD i upitao da li bi Amerikanci i Rusi trebalo da se uključe u dijalog o Kosovu.
Maja Kovačević je ukazala da Evropska unija nije uspela da nakon slučaja Sejdić-Finci ubedi političare u BiH da promene Ustav i tako da formalno dozvole svim građanima bez obzira na nacionalnost da se kandiduju za političke funkcije.
Kovačević je ocenila da su u tom ubeđivanju izgubljene četiri godine.
Ona smatra i da je EU previše ambiciozno nastupila u Ukrajini u vezi sa potpisivanjem slobodnog trgovinskog ugovora sa tom zemljom i da nije vodila računa o tome kako će reagovati Rusija.
Doktor političkih nauka Žudas Daskalovski je ocenio da su vlade zemalja Zapadnog Balkana svesne da u narednih pet godina neće biti proširenja EU i da će njihov pristupni proces trajati duže nego u slučaju Hrvatske, Bugarske i Rumunije.
On je ukazao na finansijsku i ekonomsku krizu sa kojom se suočava EU, kao i na posledice izbegličke krize po pitanju proširenja.
Prema Daskalovskom, EU treba da insistira da se među političkim elitama u zemljama Zapadnog Balkana postigne konsenzus i da opozicioni političari budu ti koji će imati važna mesta u telima koja se bave pregovorima o proširenju kako bi se na taj način bolje kontrolisao proces reformi.
Potrebna je demokratizacija političkih partija na Zapadnom Balkanu, smatra Daskalovski koji je ukazao da se političke elite pre svega bave time kako da dobiju izbore i ostanu na vlasti.
Krenar Gaši sa Kosova, koji pohađa doktorske studije iz političkih nauka na Univerzitetu u Gentu, ocenio je da postoje nelogičnosti u dijalogu Beograda i Prištine koji se
vodi posredstvom EU.
Gaši je ukazao da se u dijalogu nigde ne pominje da sama EU nije jedinstvena po pitanju statusa Kosova i da se stalno govori o dijalogu Beograda i Prištine, a ne o dijalogu Srbije i Kosova.
