Izvor: Večernje novosti, 05.Jan.2015, 22:48   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Svaki deseti zaposleni štedi za starost

ČINjENICA da u Srbiji jedan zaposleni “izdržava” jednog penzionera još više odmaže ionako teškoj situaciji obezbeđivanja sredstava za državni Fond PIO. Poređenja radi, prosek u Evropskoj uniji je četiri zaposlena na jednog penzionera. Uz to, u ovim zemljama je razvijeno i dobrovoljno, ali i obavezno privatno penzijsko osiguranje, gde zaposleni ali i oni koji to nisu, štede za starost kroz privatne fondove. Ovi fondovi >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << novac svojih članova potom ulažu u državne hartije od vrednosti, akcije, depozite... uvećavajući im tako vrednost uloga za starost. U Srbiji za starost kroz dobrovoljne privatne fondove štedi više od 180.000 ljudi, što je 2,5 odsto stanovništva, odnosno oko 10 odsto zaposlenih. Da li će najavljeno smanjenje državnih penzija uticati na porast interesovanja za privatne, tek ostaje da se vidi u narednom periodu, kada budu dostupni podaci o novom članstvu. Iz trenutne statistike Narodne banke Srbije, očigledno je da je, za dve poslednje godine, broj članova privatnih penzijskih fondova porastao za nešto više od 13.000. Prema rečima Snežane Ristanović, direktorke Društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom “Rajfajzen future”, u našoj zemlji imovina u ovim fondovima trenutno je nešto veća od 23 milijarde dinara, što čini 0,5 odsto srpskog bruto domaćeg proizvoda. A, samo u susednoj Hrvatskoj, prema podacima dostupnim od pre tri godine, udeo imovine privatnih penzijskih fondova čini čak 18 odsto BDP-a. O razvijenm zemljama da i ne govorimo.ULAGANjE NAJVEĆI deo imovine svojih čanova privatni penzijski fondovi čuvaju u državnim dinarskim hartijama od vrednosti: 17,5 milijardi, što čini 80 odsto ukupne imovine. Stoga dinari preovladavaju i kada je reč o valutnoj strukuri: 18,5 milijardi je u domaćoj valuti, 2,9 milijardi dinara se drži u evrima, što u hartijama, što u depozitima, dok je svega 321 milion dinara u dolarima. Dobrovoljni penzijski fondovi u Srbiji postoje osam godina. Da se svakom zaposlenom u tom periodu uplaćivalo mesečno po deset evra, država Srbija bi danas na raspolaganju imala više od dve milijarde evra u ovim fondovima - ističe Snežana Ristanović. - Štednja u ovim fondovima nije privilegija bogatih ljudi, već je u skladu sa mogućnostima građana sa prosečnim primanjima. Poslodavac je, kada je reč o uplatama privatnih doprinosa u ove fondove na mestu broj jedan. Iz tog razloga i postoje poreski podsticaji za poslodavce koji, u ime svojih zaposlenih, uplaćuju novac za dobrovoljne penzije. Trenutno je neoporezovan iznos 5.329 dinara, i svake godine se uklađuje sa porastom cena na malo. Na uplate do visine ovog iznosa poslodavac je oslobođen plaćanja poreza na dohodak građana i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje. Isto važi i za uplate koje se obavljaju kroz administrativnu zabranu, to jest obustavom od plate. Građanin koji je u prethodnih osam godina, svakog meseca sebi uplaćivao iznos jednak neoporezivom minimumu, a ova olakšica prvobitno je iznosila 3.000 dinara, do danas bi već prikupio 1,1 milion dinara - ističe Nataša Marjanović, direktorka “Đenerali” društva za upravljanje privatnim penzijskim fondovima.

Nastavak na Večernje novosti...