Izvor: S media, 07.Sep.2012, 15:22 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Suzana Grubješić za S media portal: Ako nas žele u EU, neće tražiti da priznamo Kosovo (VIDEO)
Nedavna izjava predsednika Evropskog parlamenta Martina Šulca da Srbija treba da prizna Kosovo kako bi postala član EU uzbudila je domaću javnost. Ostali visoki zvaničnici EU, kao i vlast u Srbiji, demantuju postojanje takvog zahteva.
Potpredsednica Vlade za evropske integracije Suzana Grubješić u intervjuu za S media portal kaže >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << da je takva izjava lični stav Martina Šulca i dodaje da pred Srbiju ne treba postavljati uslove za koje se zna da su neprihvatljivi. Ona napominje da na evropskom putu Srbiju čekaju brojni izazovi, ali da će Vlada uraditi sve kako bi Evropska komisija što pre preporučla Savetu da započne pregovore o članstvu sa Srbijom.
Da li je Martin Šulc posle razgovora sa premijerom Dačićem izneo stav Evropskog parlamenta, svoj lični stav ili je smo ponovio dobro poznati stav Nemačke?
-Ja mislim da je to pre svega njegov lični stav. Ne može se tvrditi da EP stoji iza stavova Martina Šulca, ali to ne umanjuje značaj takve izjave jer govori o većinskom raspoloženju koje postoji u toj instituciji i stranci Martina Šulca. Tu izjavu treba uzeti ozbilnjo, ali sa druge strane Srbija, to smo rekli jasno i glasno, neke uslove ne može da ispuni. To se pre svega odnosi na uslov da prizna Kosovo. Ne možete da govorite da ste za proširenje i da je Srbiji mesto u EU, a da onda postavite uslov koji ne može da bude ispunjen.
Usledili su demanti komesara Štefana Filea, pa saopštenje Ketrin Ešton da se traži normalizacija odnosa, regionalna saradnja i dobri susedski odnosi. Ako oni kažu "susedi", po čemu je onda ovo demant? Sigurno pod termin sused ne misle na Bugarsku nego na Kosovo...
-Insistira se na normalizaciji odnosa Beograda i Prištine bez ulaženja u detalje šta ta normalizacija podrazumeva. Zato imate različita tumačenja i različite izjave. Mi smo rekli da smo spremni da sprovedemo sve što je prethodna vlada dogovorila u tehničkom dijalogu i da smo spremni da uđemo u politički dijalog na najvišem nivou. To za Srbiju znači normalizacija odnosa sa Prištinom. Ni manje ni više od toga u ovom trenutku. Kada kažu dobra regionalna saradnja, onda misle na ceo zapadni Balkan. Tu postoje zemlje koje još nisu postale članice EU, a od Srbije se očekuje da ima dobre odnose i sa njima. Srbija radi u tom pravcu i ostvaruje dobru saradnju u regionu.
Kosovska skupština juče je zatražila da Kosovo uzme pozivni broj Albanije, a tu je i njihova želja da privatizuju Telekom. Kako će da se razgovara sa Prištinom o telekomunikacijama i energetici, ako se ovo dešava?
-Pregovori o telekomunikacijama i struji neće biti laki. Zahtevu za promenu pozivnog broja ne bih priznavala veliki značaj jer je to jednostrana akcija. U dijalogu morate da dođete do rešenja koje prihvatljivo za obe strane. Mislim da je pozivni broj najmanji problem, veći je problem oko imovine. Mi ćemo da reagujemo, jer ne želimo da aminujemo jednostrane akcije. Jednostrani akti ničemu ne doprinose.
Rekli ste da ste imali srdačne razgovore sa Fileom. To je govorio i vaš prethodnik Božidar Đelić, a onda je u decembru dao ostavku i rekao da su mu evropski zvaničnici jedno pričali, a drugo radili. Koje su garancije da se to i vama neće desiti?
-Ja se nadam da se neće ponoviti da mi jedno pričamo, a drugo radimo. Kako će se ponašati zvaničnici EU ne zavisi toliko od nas, ali je ključno pitanje kako ćemo se mi ponašati. Ne smemo da govorimo jedno u Briselu, a drugo za domaću javnost. Ima puno izjava koje su služile za unutrašnju upotrebu i ništa više. Mi moramo da imamo fer, korektan odnos prema našim partnerima u EU, da ne postižemo dogovore u poslednji čas, a posle da ih prikazujemo kao veliku pobedu Srbije. To nije u skladu sa onim što ova država želi da bude.
Privatizacije su još jedna osetljiva tema. Već smo videli da su neki ljudi koji se pominju u tim privatizacijama, pobegli iz zemlje. Kako ćemo onda rešiti taj problem?
-Taj spisak nije nov. Nismo ga sada prvi put videli. EP je uzeo na sebe da se pozabavi tim privatizacijama. U interesu je Srbije da se sve nedoumice oko toga reše. Ne insistira EU samo na privatizacijama već i na unutrašnjim reformama. Kada vam neko traži da postanete država u kojoj je evidentna vladavina prava - to nije uslovljavanje, to je nešto od čega mi imamo korist. Kad neko kaže da treba da se borimo protiv korupcije, to nisu uslovljavanja.
Litvanija još nije potpisala ŠP sa Srbijom, a kao razlog se navode i sporne privatizacije Beogradske industrije piva i Azotare Pančevu. Šta ćete uraditi po tom pitanju?
-Sa Štefanom Fileom sam razgovarala o tome i on je rekao da će pomoći i da će razgovarati sa njihovim zvaničnicim. Njima je smetalo što im je Srbija preotela predsedavanje OEBS-om, pa Generalnom skupštinom UN, ali mislim da ti razlozi nisu presudni već upravo te dve privatizacije. Njihovi investitori nisu bili ni odgovorni ni kredibilni. Nemogiće je da sve pivare budu privatizovane i posluju sa profitom, a da litvanski investitor nije mogao na pravi način, u skladu sa zakonima, da privatizuje BIP. Ja sam poslala Fileu sve informacije o tim privatizacijama. Rekao je da će da se zauzme za nas, jer je dugo službovao u Litvaniji i poznaje političke aktere u toj zemlji. Sa druge strane, mi moramo da imamo bolju bilateralnu komunikaciju i da probamo da rešimo problem. Priču usporavaju izbori u Litvaniji u oktobru i to što njihov parlament još nije stavio ratifikaciju na dnevni red. Ako se to ne učini pre izbora, sledeći rok je tek proleće sledeće godine.
Da li ćemo uspet da rešimo sve te privatizacije do kraja naredne godine i dobijemo datuma za početak pregovora?
-Mi datum želimo da dobijemo što pre i da otvorimo pregovore, jer tek tada proces evrointegracija postaje bespovratan. Do kraja godine ima tri meseca i ne može se nadoknaditi period koji je ove godine propušten. Imali smo izbore, kampanju, dva meseca je potrošeno na formiranja vlade. Malo toga se uradilo da izveštaj bude takav da EK preporuči Savetu da sa Srbijom otpočnu pregovori. To ne znači da mi nećemo dati sve od sebe da do kraja godine učinimo taj značajan korak u integracijama. Izveštaj važi od oktobra prošle do septembra ove godine. Vlada je formirana 27.jula i te negativne stvari koje se budu pojavile, a biće ih, ne mogu se pripisati novoj vladi.
Dušan Mlađenović
Foto: S media/Nenad Gajič
Video: S media
.jpg)
