Izvor: Politika, 25.Maj.2011, 23:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Suspenzija viza od šest ili devet meseci
Evropska unija će privremeno uvesti vize nekoj državi u slučaju da priliv lažnih azilanata ili ilegalnih imigranata iz te zemlje u šengenskom području poraste za 50 odsto za šest meseci, navedeno je u predlogu Evropske komisije za uvođenje mehanizma za ubrzanje procedure za suspenziju vizne liberalizacije. Do suspenzije vizne liberalizacije može da dođe i u slučaju da, u šestomesečnom periodu, za 50 odsto poraste i broj odbačenih zahteva za vraćanje građana neke države >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << koji ilegalno borave u šengenskom području.
Predviđeno je da suspenzija vizne liberalizacije traje šest meseci, ali u slučaju da se situacija ne poboljša, ova mera može da bude produžena na devet meseci, preneo je Tanjug.
Evropska komisija je predlog usvojila prekjuče, a na sednici u junu razmatraće ga Savet ministara Evropske unije.
Zaštitna klauzula za brzo privremeno ukidanje vizne liberalizacije ne odnosi se samo na zemlje zapadnog Balkana, već na sve države u svetu čiji građani imaju mogućnost da bez viza putuju u zemlje potpisnice Šengenskog sporazuma. Do aktiviranja ovog mehanizma može doći na osnovu konsultacija Evropske komisije, pogranične službe EU i Saveta ministara, i to isključivo u skladu sa jasno utvrđenim merilima.
Procedura predviđa da članica EU koja se suoči sa povećanim prilivom lažnih azilanata, ili ilegalnih migranata, evidenciju o problemu pošalje Evropskoj komisiji. Evropska komisija bi na osnovu toga, u saradnji sa evropskom agencijom za kontrolu spoljašnjih granica (FRONTEKS) i Evropskom kancelarijom za azil, trebalo da obavesti Savet ministara, koji bi u roku od tri meseca trebalo da donese odluku o suspenziji vizne liberalizacije.
Cilj ove mere, kako je navedeno u predlogu Evropske komisije, jeste uspostavljanje zaštitnog mehanizma koji omogućava „brzu suspenziju vizne liberalizacije za neku treću zemlju na beloj listi, u slučaju vanredne situacije kada je neophodan hitan odgovor za rešavanje teškoća sa kojim se suočava jedna ili više država članica EU”.
Evropska komisija napominje da pri aktiviranju ovog mehanizma „mora da bude uzeta u obzir celokupna spoljna politika EU” i da se „uz načelo solidarnosti među članicama EU, ali bez automatizma, mora dati politička ocena primerenosti tog koraka”.
Tokom sastanka Saveta ministara biće predstavljen i šestomesečni izveštaj o nadzoru vizne liberalizacije za sve države zapadnog Balkana. Ovaj nadzorni mehanizam uveden je u januaru, kao uslov za ukidanje viza za BiH i Albaniju.
D. Vukosavljević
------------------------------------------
Mobilni skeneri za pregled robe
Premijer Srbije Mirko Cvetković ocenio je juče da su dobre mere koje je vlada donela da bi smanjila broj lažnih azilanata, napomenuvši da je još rano govoriti o njihovim efektima.
– Broj lažnih azilanata opada, ali da bismo bili sigurni u to moramo da imamo trend i vidimo da li je to zbog sezone ili obeshrabrivanja ljudi da idu u zemlje EU – rekao je Cvetković.
Cvetković je juče na graničnom prelazu Horgoš pustio u rad prvi od deset najsavremenijih mobilnih skenera za pregled kamiona i drugih vozila, nabavljenih kreditom dobijenim od Kine. Skenerima će biti pokriveni svi frekventniji granični prelazi, a kontrolisaće se i vozila na putevima i u unutrašnjosti Srbije.
------------------------------------------
Broj lažnih azilanata u Nemačkoj manji za 50 odsto
Broj građana Srbije koji u Nemačkoj podnose zahtev za azil smanjen je od januara do aprila ove godine za više od 50 odsto. Podaci Savezne kancelarije za migraciju i izbeglice, koje svakog meseca objavljuje nemačko Savezno ministarstvo unutrašnjih poslova, pokazuje da je u januaru 499, u februaru 365, u martu 334 i u aprilu 227 državljana Srbije zatražilo azil u Nemačkoj.
Prema navodima vlasti, oko 95 odsto tih građana su pripadnici romske etničke grupe. Ukupno je od početka godine 1.440 građana Srbije zatražilo azil u Nemačkoj. Veći je bio samo broj zahteva koje su podneli Avganistanci (2.449) i Iračani (1.958). Na sedmom i devetom mestu liste zemalja iz kojih je došlo najviše građana koji u Nemačkoj traže azil jesu Kosovo (485), koje nije na beloj šengenskoj listi, i Makedonija (444).
Prošle, kao ni ove, godine nijedan državljanin Srbije u Nemačkoj nije dobio azil, kao ni povlašćeni status zaštićenog izbeglice.
Beta
objavljeno: 26.05.2011.
.jpg)
